Novo istraživanje koje je predstavljeno na Evropskom kongresu o gojaznosti (ECO) u Veneciji, Italija (12-15. maj) po prvi put je kvantifikovalo uticaj različitih aspekata gojaznosti kod dece na dugoročno zdravlje i očekivani životni vek.
Modeliranje od strane stradoo GmbH, konsultantske kuće za nauke o životu u Minhenu, Nemačka, koje su predstavili dr Urs Videman, iz stradoo-a, i kolege sa univerziteta i bolnica u Velikoj Britaniji, Holandiji, Francuskoj, Švedskoj, Španiji, SAD i Nemačkoj, otkrili su tu starost početak, težina i trajanje gojaznosti utiču na očekivani životni vek.
Utvrđeno je da razvoj gojaznosti u vrlo mladom dobu ima posebno dubok efekat.
Na primer, dete koje živi sa teškom gojaznošću (BMI Z-rezultat od 3,5) u dobi od četiri godine, a nakon toga ne gubi težinu, ima očekivani životni vek od 39 godina – oko polovine prosečnog životnog veka.
Dr Videman kaže: „Iako je široko prihvaćeno da gojaznost u detinjstvu povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i srodnih stanja kao što je dijabetes tipa 2 (T2D), i da može da smanji očekivani životni vek, dokazi o veličini uticaja su nejednaki. A bolje razumevanje tačne veličine dugoročnih posledica i faktora koji ih pokreću moglo bi da pomogne u informisanju politike prevencije i pristupa lečenju, kao i da poboljša zdravlje i produži život.“
Da bi saznali više, istraživači su kreirali model gojaznosti sa ranim početkom koji im je omogućio da procene efekat gojaznosti u detinjstvu na kardiovaskularne bolesti i srodna stanja kao što je dijabetes tipa 2 (TD2), kao i na očekivani životni vek.
Uključene su četiri ključne varijable: starost pojave gojaznosti, trajanje gojaznosti, ireverzibilna akumulacija rizika (mera nepovratnih rizika od gojaznosti – efekti na zdravlje koji ostaju čak i nakon gubitka težine) i težina gojaznosti.
Ozbiljnost gojaznosti je zasnovana na BMI Z-rezultatima. Široko korišćena mera težine u detinjstvu i adolescenciji, BMI Z-rezultati pokazuju koliko jako BMI pojedinca odstupa od normalnog BMI za njihov uzrast i pol, pri čemu više vrednosti predstavljaju veću težinu.
Na primer, četvorogodišnji dečak sa prosečnom visinom od 103 cm i „normalnom“ težinom od oko 16,5 kg imaće BMI Z-score od 0. Dečak istog uzrasta i visine koji ima 19,5 kg će imaju BMI Z-score od 2, što je samo u opsegu gojaznosti, a onaj ko ima 22,7 kg imaće BMI Z-score od 3,5, što ukazuje na tešku gojaznost.
Podaci su proizašli iz 50 postojećih kliničkih studija o gojaznosti i komorbiditetima povezanim sa gojaznošću, kao što su dijabetes tipa 2, kardiovaskularni događaji i masna jetra. Studije su obuhvatile više od 10 miliona učesnika iz zemalja širom sveta, od kojih je približno 2,7 miliona bilo starosti između 2 i 29 godina.
Model pokazuje da raniji početak i teža gojaznost povećavaju verovatnoću razvoja povezanih komorbiditeta.
Na primer, osoba sa BMI Z-skorom od 3,5 (što ukazuje na ozbiljnu gojaznost) u dobi od 4 godine i koja ne gubi na težini ima 27% verovatnoće da će razviti T2D do 25. godine i 45% šanse razvoja T2D do 35. godine.
Nasuprot tome, osoba sa BMI Z-skorom od 2 u dobi od 4 godine imaće 6,5% šanse za T2D do 25. godine i 22% šanse do 35. godine.
Model gojaznosti sa ranim početkom takođe pokazuje da veći BMI Z-score u ranom dobu dovodi do kraćeg životnog veka.
Na primer, BMI Z-score od 2 u dobi od 4 godine bez naknadnog smanjenja težine smanjuje prosečan životni vek od približno. 80 do 65 godina. Očekivani životni vek se dalje smanjuje na 50 godina za BMI Z-skor od 2,5 i 39 godina za BMI Z-skor od 3,5.
Nasuprot tome, BMI Z-skor od 3,5 u dobi od 12 godina bez naknadnog smanjenja težine daje prosečan životni vek od 42 godine.
Poređenja sa podacima iz studija koji nisu uključeni kao input za model i mišljenja vodećih stručnjaka potvrdila su tačnost modela.
Takođe je bilo moguće modelirati efekat gubitka težine na očekivani životni vek i dugoročno zdravlje. Na primer, osoba koja živi sa teškom ranom gojaznošću (BMI Z-rezultat od 4 u dobi od 4 godine) koja kasnije ne izgubi težinu ima očekivani životni vek od 37 godina i 55% rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 u dobi od 35. Gubitak težine koji rezultira BMI Z-skorom od 2 (samo u opsegu gojaznosti) u dobi od 6 godina, povećaće očekivani životni vek na 64 i smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2 na 29%.
Modeliranje takođe pokazuje da raniji gubitak težine vraća više godina života nego kasniji gubitak težine.
Dr Videman kaže: „Model gojaznosti sa ranim početkom pokazuje da smanjenje telesne težine ima upečatljiv efekat na očekivani životni vek i rizik od komorbiditeta, posebno kada se težina gubi rano u životu.“
Ograničenja modela uključuju neuzimanje u obzir uzroka gojaznosti, genetskih faktora rizika, etničkih ili polnih razlika, kao i ne uzimajući u obzir način na koji različiti komorbiditeti međusobno deluju.
Dr Videman zaključuje: „Uticaj gojaznosti u detinjstvu na očekivani životni vek je dubok. Jasno je da gojaznost u detinjstvu treba smatrati bolešću opasnom po život. Od vitalnog je značaja da se lečenje ne odlaže do razvoja dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska ili drugih ‘znakova upozorenja’, ali rana dijagnoza treba i može poboljšati kvalitet i dužinu života.“
Istražite dalje
