Ljudi sa manje doslednim obrascima krvotoka mozga mogu biti izloženi većem riziku od demencije i cerebrovaskularnih bolesti. Da bi istražili da li redovne aerobne vežbe mogu pomoći, istraživači sa Državnog univerziteta u Ajovi sproveli su pilot studiju, čiji su rezultati nedavno objavljeni u Časopisu za primenjenu fiziologiju.
„Velika činjenica je da je vežba dobra za arterije i mozak, ali njeni efekti su složeni i potrebno je vreme da se akumuliraju koristi“, rekao je Ves Leferts, glavni autor i docent kineziologije.
Lefferts proučava ukočenost velikih arterija i protok krvi u mozgu kod odraslih srednjih godina i kako oni utiču na zdravlje srca i mozga kasnije u životu.
Rekao je da su učesnici u grupi za vežbanje u pilot studiji pokazali poboljšanja u kognitivnim funkcijama i vrhuncu VO 2 – merilo aerobne kondicije i koliko kiseonika telo može da iskoristi tokom vežbanja. Ali na iznenađenje istraživača, nedosledan protok krvi u mozgu se povećao među učesnicima u grupi za vežbanje. Iako nije statistički značajno, Lefferts je rekao da je ovaj nalaz u skladu sa drugim nedavnim studijama.
„Vaskulaturi mozga može biti potrebno više vremena da se prilagodi vežbanju nego srcu i centralnoj vaskulaturi, kao što je aorta“, rekao je Leferts, dodajući da su druge studije sa jednogodišnjim vežbanjem pronašle poboljšanja u kontinuiranom dotoku krvi u mozak.
Pilot studija države Ajova uključila je 28 učesnika između 40 i 64 godine. Svi su smatrani neaktivnim i imali su povišen krvni pritisak ili hipertenziju prvog stadijuma.
Devetnaest je nasumično raspoređeno na nadgledani trening aerobnih vežbi tri puta nedeljno tokom 12 nedelja. Učesnici su nosili monitor otkucaja srca koji se sinhronizovao sa njihovom mašinom za vežbanje i automatski je prilagođavao brzinu, stepen ili otpor kako bi njihov otkucaj srca bio u opsegu propisanom za tu sesiju.
Od učesnika, uključujući one u kontrolnoj grupi bez vežbanja, očekivalo se da održavaju svoj fizički i dijetetski način života.
Istraživači su merili pulsabilnost krvotoka neinvazivnim Dopler ultrazvukom i tonometrijom, koji meri pritisak unutar očiju, na početku, na sredini i na kraju pilot studije. Kardiorespiratorna kondicija i kognitivni učinak na tri testa prikupljeni su na početku i na kraju ispitivanja.
Leferts je rekao da se zadaci odnose na „pamćenje i izvršnu funkciju, na koje najviše utiču starenje i kognitivne bolesti“.
Marian Kohut, profesor kineziologije Barbara E. Forker; Angelikue Brellenthin, docent kineziologije; diplomirani studenti Krista Reed i Kuinn Keleher i studentkinja Abbi Frescoln su koautori rada.
Lefferts je rekao da je istraživački tim zainteresovan za repliciranje i proširenje pilot studije, ali sa fokusom na žene koje doživljavaju menopauzu.
„Postoje podaci koji ukazuju na to da su vaskularne prednosti vežbanja smanjene nakon što žene prođu kroz menopauzu, ali nemamo pojma šta se dešava sa cerebralnom vaskularnom žilom i potencijalnim prednostima za mozak“, rekao je Leferts.
Razumevanjem efekata i ograničenja vežbanja i osnovnih vaskularnih mehanizama demencije i cerebrovaskularne bolesti, istraživači se nadaju da će baciti svetlo na intervencije u ponašanju koje bi mogle da poboljšaju zdravstvene ishode i kvalitet života.
