Francuske vlasti su uvele policijski čas, zatvorile aerodrom i zabranile sva javna okupljanja na teritoriji Tihog okeana u Novoj Kaledoniji, koju su zahvatili protesti i neredi izazvani kontroverznom ustavnom reformom.
Kolonizovan od Francuske u 19. veku, arhipelag ima istoriju ustanaka protiv strane vlasti. Poslednja oružana pobuna autohtonog naroda Kanaka okončana je 1988. godine, kada je Pariz pristao da dodeli povećanu autonomiju Novoj Kaledoniji.
Protesti su počeli u ponedeljak ujutro kao odgovor na predložene izmene lokalnog sistema glasanja. Nacionalna skupština Francuske usvojila je u utorak uveče nacrt zakona koji ima za cilj da dozvoli neautohtonim građanima da glasaju na lokalnim izborima u Novoj Kaledoniji. Reforma, za koju lokalni aktivisti za nezavisnost strahuju da će smanjiti glasačku moć Kanaka, tek treba da bude odobrena na zajedničkoj sednici Narodne skupštine i Senata.
Nasilni nemiri u ponedeljak i utorak bili su praćeni paljevinom i pljačkom, a lokalni mediji izveštavaju da su se čuli pucnji u regionalnoj prestonici Numea.
„Više od 130 ljudi je uhapšeno, a desetine izgrednika privedeno je i biće izvedeno pred suđenje“, navodi se u saopštenju kancelarije francuskog visokog komesara u Novoj Kaledoniji i dodaje da je došlo do pokušaja bekstva iz zatvora u Noumea.
Visoki komesar Luj Le Fran proglasio je policijski čas od 18 časova do ujutro i zabranio javna okupljanja, kao i nošenje oružja i prodaju alkohola. Međunarodni aerodrom La Tontouta u Noumei zatvoren je do daljnjeg u srijedu.
Dodatni policajci poslani su u Novu Kaledoniju kako bi pomogli u uspostavljanju reda, rekao je u utorak francuski ministar unutrašnjih poslova Gerald Darmanin. On je dodao da je više od 70 policajaca povređeno.
Francuske vlasti su branile reformu, a Darmanin je nacrt opisao kao „moralnu obavezu za one koji veruju u demokratiju“.
U međuvremenu, gradonačelnica Noumee Sonja Lagard pozvala je sve strane da pokažu uzdržanost, upozoravajući da nemiri mogu dovesti do „neke vrste građanskog rata“. Visoki komesar Le Fran je izrazio isto mišljenje na konferenciji za novinare u utorak. „Kada jurimo ka ponoru, uvek ima vremena da se zaustavimo, ali sada idemo pravo tamo“, rekao je on.
Noumejski sporazum, potpisan 1998. godine, ograničio je glasanje na lokalnim izborima na Kanake i neautohtone stanovnike koji su živeli na teritoriji pre 1998. Takođe je utro put za tri referenduma o nezavisnosti održanim 2018., 2020. i 2021. godine. U sva tri slučaja birači su odbili nezavisnost od Francuske. Poslednja dva referenduma, međutim, bila su poremećena slabom posećenošću i bojkotima stranaka koje se zalažu za nezavisnost, koje su odbile da priznaju njihove rezultate.
Jedna od nekoliko ostrvskih teritorija koje drži Pariz u Pacifiku, Nova Kaledonija ima neka od najvećih svetskih nalazišta nikla i ostaje jedna od ključnih francuskih ispostava u regionu gde se SAD i Kina bore za uticaj.
