U značajnom iskoraku ka razumevanju klimatskih promena, nedavna studija objavljena u Međunarodnom časopisu za klimatologiju uspešno je homogenizovala i analizirala dnevne podatke o temperaturi od više od jednog veka iz Pekinške opservatorije (BO), u periodu od 1915. do 2021. godine.
Ova sveobuhvatna studija, koju predvode istraživači sa Instituta za fiziku atmosfere pri Kineskoj akademiji nauka, Pekinškog centra za meteorološke podatke i Pekinškog opštinskog klimatskog centra, bavi se ključnim izazovom nehomogenosti podataka u dugoročnim klimatskim zapisima.
Klimatske promene ostaju hitno globalno pitanje, koje zahteva tačne podatke za informisano donošenje odluka i razvoj politike. Međutim, dugoročni klimatski podaci često pate od nedoslednosti zbog različitih neprirodnih faktora kao što su premeštanje stanica, promene u instrumentaciji i prakse posmatranja. Ovi faktori unose predrasude, što otežava preciznu procenu klimatskih trendova. Homogenizacijom ovih serija podataka, istraživači mogu da isprave ove predrasude i izvuku pouzdanije zaključke o klimatskim promenama.
Studija je koristila novu metodu homogenizacije koja efikasno obrađuje složene dnevne temperaturne serije. Koristeći potpunije istorijske zapise i napredne statističke tehnike, istraživači su identifikovali i prilagodili tri osnovna tipa neklimatskih pristrasnosti: izmeštanja stanica, metode proračuna i prelaze merenja.
Podešavanja za ove pristrasnosti su se kretala od -1,13 do 0,63°C, -0,29 do 0,23°C i -0,13 do 0,00°C, respektivno. Nakon ovih prilagođavanja, nova homogenizovana serija temperatura otkrila je značajan trend zagrevanja od 0,199°C po deceniji od 1915. do 2021. godine, pri čemu je zima pokazala najizraženiji porast.
„U poređenju sa prethodnim studijama, naši novi homogenizovani podaci uzimaju u obzir i smanjuju uticaj tri neprirodna faktora, bolje odražavajući prave promene temperature.“ Dr Džen Li, dopisni autor i vanredni profesor na Institutu za atmosfersku fiziku, objasnio je: „Prethodni temperaturni trendovi su se kretali od 0,136 do 0,177°C po deceniji. Naša efikasnija prilagođavanja, posebno ona koja se odnose na premeštanje stanica u urbanija područja , otkrio je veći trend zagrevanja.“
Nova studija naglašava neophodnost i efikasnost procesa homogenizacije u pružanju preciznije slike klimatskih promena. Značajno je da je tim razvio najduži kontinuirani dnevni temperaturni niz za Šangaj (1873–2019) i konstruisao homogenizovane skupove podataka za Kinu i Grčku, olakšavajući uporedne studije regionalnih klimatskih ekstrema.
„Ovi zajednički napori su bili neprocenjivi. Kombinovanjem resursa i stručnosti, uspeli smo da proizvedemo visokokvalitetne klimatske podatke koji su neophodni za tačne procene klimatskih promena“, dodao je dr Li.
