Istraživači su otkrili da je 2023. bilo najtoplije leto na severnoj hemisferi u poslednjih 2.000 godina, skoro 4°C toplije od najhladnijeg leta tokom istog perioda.
Iako je 2023. prijavljena kao najtoplija godina u istoriji, instrumentalni dokazi sežu samo do 1850. godine, a većina zapisa je ograničena na određene regione.
Sada, koristeći prethodne klimatske informacije iz godišnje rešenih prstenova drveća tokom dva milenijuma, naučnici sa Univerziteta u Kembridžu i Univerziteta Johanes Gutenberg u Majncu pokazali su koliko je leto 2023. bilo izuzetno.
Čak i ako se dopuštaju prirodne klimatske varijacije tokom stotina godina, 2023. je i dalje bilo najtoplije leto od vrhunca Rimskog carstva, prevazilazeći ekstremne prirodne klimatske varijabilnosti za pola stepena Celzijusa.
„Kada pogledate dugu istoriju, možete videti koliko je dramatično nedavno globalno zagrevanje“, rekao je koautor profesor Ulf Buntgen sa Kembridžskog odeljenja za geografiju. „2023. je bila izuzetno topla godina i ovaj trend će se nastaviti osim ako dramatično ne smanjimo emisije gasova staklene bašte.
Rezultati, objavljeni u časopisu Priroda, takođe pokazuju da je na severnoj hemisferi već prekršen Pariski sporazum iz 2015. o ograničavanju zagrevanja na 1,5°C iznad predindustrijskih nivoa.
Rani instrumentalni zapisi o temperaturi, od 1850-1900, su retki i nedosledni. Istraživači su uporedili rane instrumentalne podatke sa velikim skupom podataka o prstenovima drveća i otkrili da je osnovna temperatura iz 19. veka koja se koristi za kontekstualizaciju globalnog zagrevanja nekoliko desetina stepena Celzijusa hladnija nego što se ranije mislilo. Ponovnom kalibracijom ove osnovne linije, istraživači su izračunali da su uslovi leta 2023. na severnoj hemisferi bili 2,07°C topliji od srednjih letnjih temperatura između 1850. i 1900. godine.
„Mnogi razgovori koje vodimo o globalnom zagrevanju vezani su za osnovnu temperaturu iz sredine 19. veka, ali zašto je ovo osnovna? Šta je normalno, u kontekstu klime koja se stalno menja, kada imamo samo 150 godina meteoroloških merenja?“ rekao je Buntgen. „Samo kada pogledamo klimatske rekonstrukcije, možemo bolje uzeti u obzir prirodnu varijabilnost i staviti nedavne antropogene klimatske promene u kontekst.“
Prstenovi drveća mogu pružiti taj kontekst, jer sadrže godišnje rešene i apsolutno datirane informacije o prošlim letnjim temperaturama. Korišćenje hronologije sa drvetom omogućava istraživačima da pogledaju mnogo dalje u prošlost bez nesigurnosti povezane sa nekim ranim instrumentalnim merenjima.
Dostupni podaci o prstenovima drveća otkrivaju da je većina hladnijih perioda u poslednjih 2.000 godina, kao što je malo antičko ledeno doba u 6. veku i malo ledeno doba u ranom 19. veku, usledila nakon velikih vulkanskih erupcija bogatih sumporom. Ove erupcije izbacuju ogromne količine aerosola u stratosferu, izazivajući brzo površinsko hlađenje. Najhladnije leto u poslednjih 2.000 godina, 536. godine ne, usledilo je posle jedne takve erupcije i bilo je 3,93°C hladnije od leta 2023. godine.
Većina toplijih perioda obuhvaćenih podacima o prstenovima drveća može se pripisati obrascu klime El Nino, ili El Nino-Južne oscilacije (ENSO). El Ninjo utiče na vremenske prilike širom sveta zbog oslabljenih pasata u Tihom okeanu i često dovodi do toplijih leta na severnoj hemisferi. Dok su El Ninjo događaje prvi primetili ribari u 17. veku, oni se mogu posmatrati u podacima o prstenovima drveća mnogo dalje u prošlost.
Međutim, tokom poslednjih 60 godina, globalno zagrevanje izazvano emisijom gasova staklene bašte dovodi do toga da događaji El Ninja postaju jači, što dovodi do toplijih leta. Očekuje se da će se aktuelni događaj El Ninjo nastaviti početkom leta 2024. godine, što čini verovatnoću da će ovo leto još jednom oboriti temperaturne rekorde.
„Tačno je da se klima uvek menja, ali zagrevanje 2023. godine, izazvano gasovima staklene bašte, dodatno je pojačano uslovima El Ninja, tako da završavamo sa dužim i ozbiljnijim toplotnim talasima i dužim periodima suše“, rekao je profesor Jan. Esper, vodeći autor studije sa Univerziteta Johanes Gutenberg u Majncu u Nemačkoj. „Kada pogledate širu sliku, to pokazuje koliko je hitno da odmah smanjimo emisije gasova staklene bašte.
Istraživači primećuju da iako su njihovi rezultati čvrsti za severnu hemisferu, teško je dobiti globalne proseke za isti period jer su podaci oskudni za južnu hemisferu. Južna hemisfera takođe drugačije reaguje na klimatske promene, jer je daleko više pokrivena okeanom od severne hemisfere.
