Više od 20.000 volontera je regrutovano u resurs koji ima za cilj da ubrza razvoj preko potrebnih lekova za demenciju. Kohorta će omogućiti naučnicima sa univerziteta i industrije da uključe zdrave pojedince koji mogu biti pod povećanim rizikom od demencije u klinička ispitivanja kako bi testirali da li novi lekovi mogu da uspore pad različitih funkcija mozga, uključujući pamćenje, i da odlože početak demencije.
Koristeći ovaj resurs, naučnici su već uspeli da po prvi put pokažu da dva važna telesna mehanizma — zapaljenje i metabolizam — igraju ulogu u opadanju funkcije mozga kako starimo.
Očekuje se da će do 2050. godine oko 139 miliona ljudi širom sveta živeti sa demencijom. U Velikoj Britaniji, 2022. godine, britanski premijer je pokrenuo Misiju za borbu protiv demencije Dame Barbara Vindsor, deo vladine posvećenosti da udvostruči finansiranje istraživanja za demenciju.
Iako je nedavno postignut napredak u razvoju lekova koji usporavaju napredovanje bolesti, dva vodeća tretmana imaju samo mali efekat, a velika većina novih pristupa koji rade u studijama na životinjama ne uspevaju kada su u pitanju klinička ispitivanja pacijenata.
Jedno od objašnjenja za ove neuspehe je da se lekovi testiraju na ljudima koji već imaju gubitak pamćenja – i do ovog trenutka može biti prekasno da se zaustavi ili preokrene bolest. Stoga, postoji hitna potreba da se razume šta se dešava pre nego što ljudi razviju simptome u vrlo ranim stadijumima bolesti i da se testiraju novi tretmani pre nego što ljudi dođu kod svog lekara sa kognitivnim problemima. Ovaj pristup zahteva veliku grupu učesnika voljnih da budu pozvani radi kliničkih i eksperimentalnih studija kognitivnog pada.
Pišući u časopisu Nature Medicine, naučnici predvođeni Univerzitetom u Kembridžu u partnerstvu sa Alchajmerovim društvom izveštavaju kako su regrutovali 21.000 ljudi starosti od 17 do 85 godina u kohortu za gene i kogniciju u okviru Nacionalnog instituta za istraživanje zdravlja i nege (NIHR) BioResource .
NIHR BioResource je osnovan 2007. godine da regrutuje volontere koji žele da se angažuju u eksperimentalnoj medicini i kliničkim ispitivanjima u celoj medicini. Približno polovina njegovih učesnika je regrutovana u kohorte specifične za bolest, ali druga polovina je iz opšte javnosti, a prikupljene su detaljne informacije o njihovoj genetici i njihovom fizičkom sastavu. Svi su dali saglasnost da budu kontaktirani u vezi budućih istraživačkih studija.
Za kohortu gena i kognicije, istraživači su koristili kombinaciju kognitivnih testova i genetskih podataka, u kombinaciji sa drugim zdravstvenim podacima i demografskim informacijama, kako bi omogućili prvu studiju kognitivnih promena na nivou. Ovo će omogućiti timu da regrutuje učesnike za studije kognitivnog pada i nove tretmane za to.
Na primer, farmaceutska kompanija sa obećavajućim novim kandidatom za lek za usporavanje kognitivnog opadanja mogla bi da regrutuje ljude preko BioResource na osnovu njihovog profila i da ih pozove da se pridruže kliničkom ispitivanju. Polazno merenje njihovih kognitivnih performansi omogućiće naučnicima da posmatraju da li lek usporava njihov očekivani kognitivni pad.
Profesor Patrick Chinneri sa Odeljenja za kliničke neuronauke na Univerzitetu u Kembridžu i kopredsedavajući NIHR BioResource, koji je vodio projekat, rekao je: „Stvorili smo resurs koji nema premca nigde u svetu, regrutujući ljude koji su ne pokazujući nikakve znake demencije, a ne ljudi koji već imaju simptome. To će nam omogućiti da uporedimo pojedince sa određenim studijama i ubrzamo razvoj preko potrebnih novih lekova za lečenje demencije.
„Znamo da se tokom vremena naša kognitivna funkcija smanjuje, pa smo zacrtali očekivanu putanju različitih kognitivnih funkcija tokom životnog toka naših volontera u skladu sa njihovim genetskim rizikom. Takođe smo postavili pitanje: ‘Koje su genetske mehanizme koji vas predisponiraju na spor ili brz pad kognitivnih sposobnosti kako starite?“
Koristeći istraživanje, tim je identifikovao dva mehanizma za koje se čini da utiču na kogniciju kako starimo i mogu poslužiti kao potencijalne mete za usporavanje kognitivnog pada i time odlaganje početka demencije. Prva od njih je zapaljenje, sa imunim ćelijama specifičnim za mozak i centralni nervni sistem – poznatim kao mikroglija – koje izazivaju postepeno propadanje mozga, a time i njegove sposobnosti da obavlja ključne kognitivne funkcije. Drugi mehanizam se odnosi na metabolizam – posebno na to kako se ugljeni hidrati razlažu u mozgu da bi se oslobodila energija.
Profesor Čineri je dodao: „Opadanje kognitivnih sposobnosti je prirodan proces, ali kada padne ispod određenog praga, tada postoji problem – tada bismo dijagnostikovali demenciju. Sve što usporava taj pad će odložiti kada padnemo ispod tog praga. Ako mogli biste da odložite početak demencije sa 65 na 75 ili čak 85, to bi napravilo ogromnu razliku na nivou pojedinca i na nivou populacije.“
Dr Ričard Oukli, pomoćnik direktora za istraživanje i inovacije u Alchajmerovom društvu, rekao je: „Ova uzbudljiva studija… je važan korak u pomaganju da bolje razumemo kako bolesti koje uzrokuju demenciju počinju, i pomoći će u razvoju novih tretmani koji ciljaju na ranu fazu ovih bolesti. Podaci od preko 20.000 dobrovoljaca nam pomažu da bolje razumemo vezu između gena učesnika i kognitivnog pada i omogućavaju dalju revolucionarnu analizu u budućnosti.
„Jedna od tri osobe rođene u Velikoj Britaniji danas će razviti demenciju tokom svog života, ali istraživanje će pobediti demenciju. Moramo da to postane stvarnost ranije kroz više finansiranja, partnerski rad i ljude koji učestvuju u istraživanju demencije.“
