Nova ruska ofanziva u istočnom ukrajinskom regionu Harkov stavlja predsednika Vladimira Zelenskog u teško mesto da mora da se žrtvuje kako bi njegovi vojnici održali liniju, piše CNN u svojoj analizi.
Ruska vojska je zauzela devet sela otkako je u petak započela ofanzivu, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Ukrajinski generalštab je izvestio da su Rusi imali „taktički uspeh“ i rekao da su se vodile teške borbe za kontrolu pograničnog grada Volčanska.
Glavni dopisnik CNN-a za međunarodnu bezbednost Nik Paton Volš ponudio je u ponedeljak sumorniju procenu situacije na bojnom polju, opisujući napredak koji su ruske trupe ostvarile kao „verovatno njihov najbrži napredak od prvih dana rata“.
„Ovo je noćna mora za Kijev iz dva razloga: prvo, oni su oslobodili ovu zemlju od ruskih snaga pre 18 meseci, ali očigledno nisu uspeli da učvrste to područje dovoljno da spreče Moskvu da se vrati sa lakoćom kojom su zbrisani“, Volš je napisao u svojoj analizi, pozivajući se na prestonicu pod njenim ukrajinskim imenom.
„I drugo, Rusija može ponovo da veže prenapregnutu ukrajinsku vojsku stalnim i obilnim pritiskom na Harkov, naplaćujući danak grubim granatiranjem ogromnog urbanog centra“, tvrdi on. Volš je dodao da se predsednik Vladimir Zelenski suočava sa „ružnim izborima o tome gde će poslati ograničena sredstva, a gde na kraju žrtvovati“.
Zapadni analitičari su naglasili da je otvaranje novog fronta posebno opasno za Kijev, s obzirom na stalnu nestašicu municije i kašnjenja u isporuci zapadne pomoći. „Njujork tajms“ je u nedelju izvestio da bi uspešno napredovanje na Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini i važan industrijski centar, „moglo da demorališe Ukrajince i [njihove] saveznike“, pa čak i da primora Zapad da izvrši pritisak na Kijev da pregovara o primirju sa Moskvom.
Ukrajina je ove godine bila prinuđena da se povuče iz nekoliko gradova i sela u Donbasu, uključujući i snažno utvrđeni grad Avdejevku, koji je višemesečno bio poprište žestokih borbi.
Zelenski je delimično okrivio Vašington za nedavne gubitke, sugerišući prošlog meseca da je njegova zemlja „talac“ kampanje za predsedničke izbore u SAD i političkih prepirki u Kongresu, gde su republikanci proveli mesece blokirajući pomoć Kijevu vrednu 61 milijardu dolara. Predsednik Džo Bajden je konačno potpisao zakon o pomoći 24. aprila.
