Po prvi put, dugoročne koristi urbanih zona niske emisije za zdravlje dece su naučno kvantifikovane. Ključni nalaz je da, u proseku, jednostavno dovoljno sreće da provedete vreme u materici i prvu godinu života u zoni niske emisije dovodi do smanjenja broja recepata za lekove za astmu za 13% do petog rođendana. Studija otvara novi teren u evaluaciji ekološke i klimatske politike.
Istraživanje je sproveo berlinski institut za istraživanje klime MCC, u saradnji sa univerzitetima u Frankfurtu na Majni i Mastrihtu, a istraživanje je objavio Američki ekonomski časopis: Ekonomska politika.
Pre svega kao mera protiv čestica iz dizel motora, više od 200 gradova samo u Evropi postavilo je zone niske emisije, zabranjujući automobile iznad određenih nivoa izduvnih gasova. Istraživanje ispituje Nemačku i oslanja se, između ostalog, na zvanična merenja kvaliteta vazduha, kao i anonimizovane podatke o pacijentima najvećeg javnog zdravstvenog osiguranja, AOK, koje pokriva oko trećine stanovništva.
Fokus je na medicinskim receptima za pola miliona novorođene dece koja žive u urbanoj sredini između 2006. (dve godine pre početka prve zone niske emisije u Nemačkoj) i 2017. godine.
„Da bismo izolovali uzročnu vezu, radimo sa grupama za lečenje i kontrolne grupe, slično kao u laboratorijskom eksperimentu“, objašnjava Hana Klauber, postdoktor u Laboratoriji za procenu politike MCC-a i glavni autor studije. „Decu rođenu pre i posle uvođenja zabrane vožnje poredimo sa kontrolnom grupom dece iz gradova koji su kasnije uveli zonu niske emisije, ali su slični po vremenskim uslovima i socio-ekonomskom sastavu.
Ovaj metod omogućava kvantifikaciju uzročno-posledične veze od interesa, odnosno u kojoj meri zdravlje u prvih pet godina života ima koristi samo od postojanja zaštitne zone niske emisije tokom perioda od začeća do prvog rođendana. Tokom ovog perioda, brza proliferacija ćelija i intenzivna faza epigenetskog programiranja čine decu posebno ranjivom na toksikološke efekte zagađenja.
Studija potvrđuje prethodne nalaze da su zone niske emisije u Nemačkoj dovele do 5% smanjenja zagađenja česticama. A procena medicinskih recepata donosi izuzetna nova otkrića.
U ovoj oblasti, zone niske emisije stvaraju značajno smanjenje troškova za zdravstveni sistem tokom pet godina, od čega 92% potiče od lekova za astmu. Broj recepata za astmu smanjen je za 13%, a kako se radi o pretežno visokovrijednim preparatima, ušteda je čak 21%. Sve u svemu, analiza podataka pokazuje da su troškovi lekova za decu rođenu u zoni niske emisije smanjeni za oko 30 miliona evra do 2017.
Prema studiji, samo ova ekonomska ušteda pokriva četvrtinu hipotetičkih troškova naknadne opreme za 200.000 starijih dizel vozila koja nisu dobila ni najmanje ambicioznu „crvenu značku“, a prva su bila pogođena uvedenim zonama niske emisije. Međutim, da bi se pravilno izolovala uzročna veza, studija se ograničava na samo ispitivanje malog dela ušteda.
Prednosti života na čistijem vazduhu i posle prvog rođendana nisu uračunate. Niti su izbegnuti troškovi medicinske nege, plus sva ušteda posle petog rođendana. A studija ne uključuje dugoročne koristi boljeg zdravlja za uspeh u obrazovanju ili izglede za zapošljavanje.
„Naš kvazi-eksperimentalni pristup istraživanju nudi mnogo prostora da se šire sagledaju prednosti politika, u zavisnosti od podataka“, kaže Nikolas Koh, šef Laboratorije za procenu politike u MCC-u i koautor studije.
„Ovo je generalno relevantno za procenu ekoloških i klimatskih politika—i ne samo u vezi sa širim zabranama vožnje. Verovatno će biti žestokih debata o ovoj vrsti intervencija, a samim tim i potrebe da se pravilno kvantifikuju zdravstveni efekti.“
