Lajmska bolest je najčešća bolest koja se prenosi ubodom krpelja u Nemačkoj. Još uvek nije dovoljno shvaćeno da li određena genetska predispozicija igra ulogu u nastanku bolesti i koji imunološki procesi u telu su uključeni.
Istraživački tim iz Centra za individualizovanu medicinu infekcija (CiiM), zajedničke institucije Helmholc centra za istraživanje infekcija (HZI) i Hanoverske medicinske škole (MHH), sada je otkrio odgovornu varijantu gena i imunološke parametre uključene u saradnju sa Univerzitetska bolnica Radboud i UMC Amsterdam (obe u Holandiji).
Istraživači su objavili svoje nalaze u dve studije, jednoj u Nature Communications i drugoj u BMC Infectious Diseases.
Ako je krpelj inficiran uzročnikom Borrelia burgdorferi s. l. (sensu lato = u širem smislu), ove bakterije se mogu preneti na ljude ubodom krpelja i izazvati bolest. Mogu biti pogođeni različiti sistemi organa: koža, nervni sistem ili zglobovi.
„Infekcija borelijom ne dovodi uvek do bolesti, a u slučaju izbijanja lajmske bolesti obično se može uspešno lečiti antibioticima. Međutim, kako su naši saradnici otkrili, kod nekih od obolelih se javljaju uporni simptomi kao što su umor, zamor kognitivno oštećenje ili bol uprkos tretmanu antibioticima“, kaže prof. Jang Li, direktor CiiM-a i šef odeljenja „Bioinformatika individualizovane medicine“ na HZI.
„Da bismo u budućnosti pronašli dodatne polazne tačke za razvoj efikasnih terapija za lečenje lajmske bolesti, prvo je važno bolje razumeti genetske i imunološke mehanizme odgovorne za razvoj bolesti.
U tom cilju, istraživački tim je analizirao genetske obrasce više od 1.000 pacijenata sa lajmskom bolešću i uporedio ih sa obrascima gena neinficiranih osoba. „Cilj je bio da se identifikuju specifične varijante gena koje su direktno povezane sa bolešću“, objašnjava Havijer Botej-Bataler, naučni saradnik u CiiM-u i jedan od prvih autora dve studije.
„Zaista smo bili u mogućnosti da identifikujemo posebnu, ranije nepoznatu varijantu gena kod pacijenata sa lajmskom bolešću.“
Istraživački tim je sproveo različite ćelijske biološke i imunološke testove kako bi otkrio kakve specifične fiziološke posledice ima ova genetska predispozicija.
„S jedne strane, uspeli smo da pokažemo da su antiinflamatorni procesi u telu smanjeni u prisustvu ove varijante gena. To znači da zapaljenje i simptomi lajmske bolesti mogu trajati duže“, objašnjava Li.
Istraživači su takođe otkrili da pacijenti sa ovom varijantom gena proizvode značajno manje antitela protiv borelije. Sumnjaju da se bakterije zbog toga ne mogu efikasno napasti i da zbog toga bolest traje duže.
„Takođe smo bili u mogućnosti da identifikujemo 34 različita genska lokusa koji su uključeni u regulaciju imunološkog odgovora pacijenata sa lajmskom bolešću putem supstanci glasnika, takozvanih citokina, a koji bi takođe mogli da igraju važnu ulogu u drugim bolestima posredovanim imunitetom, kao što su alergije“, kaže Botei-Bataller.
U istraživanju su svi geni ljudskog genoma zabeleženi u takozvanoj genskoj mapi. Svaki gen tamo ima svoju individualnu poziciju, koja se naziva lokus gena. „Rezultati naše studije jasno pokazuju kako su imuni odgovori determinisani genetikom“, kaže Li.
„Pošto su rezultati naše studije zasnovani na izuzetno širokoj bazi podataka zbog velike kohorte, oni pružaju odličnu osnovu za dalje istraživačke pristupe, na primer za istraživanje uticaja različitih varijanti gena koji su uključeni na ozbiljnost bolesti lajmske bolesti.
Učestalost Lajmske bolesti je porasla na severnoj hemisferi poslednjih godina. Istraživački tim pretpostavlja da se u budućnosti mora očekivati dalje povećanje, čak iu kontekstu klimatskih promena. To je zato što će generalno blaže temperature verovatno produžiti sezonu krpelja i povećati područje distribucije krpelja.
Rezultat: više uboda krpelja i samim tim više mogućih slučajeva lajmske bolesti. „Rezultatima naše studije uspeli smo da steknemo važan uvid u genetske i imunološke procese koji pogoduju razvoju lajmske bolesti. Nadamo se da smo uspeli da otvorimo put za razvoj efikasnih tretmana za obolele od lajmske bolesti sa dugim -trajni simptomi“, kaže Li.
