Prisvajanje tradicionalnog znanja u vezi sa genetskim resursima je na nišanu u Ujedinjenim nacijama, a dvonedeljni razgovori koji su otvoreni u ponedeljak o stavljanju tačke na takozvanu biopiratiju.
Posle više od 20 godina pregovora, Svetska organizacija za intelektualnu svojinu UN nada se da će zaključiti sporazum koji će zaštititi takvo znanje od eksploatacije sprovođenjem veće transparentnosti u sistemu patentiranja.
„Ovo je istorijski trenutak“, rekao je šef VIPO-a Daren Tang, dok se više od 190 država članica agencije okuplja u njenom sedištu u Ženevi na razgovorima koji traju do 24. maja.
„Radi se o borbi protiv biopiraterije, odnosno korišćenja tradicionalnog znanja ili genetskih resursa bez saglasnosti onih koji su ih držali i a da oni ne mogu da imaju koristi od njih“, rekao je Kristof Bigo, koji predvodi francusku delegaciju.
Dok prirodni genetski resursi — kao što su oni koji se nalaze u lekovitim biljkama, poljoprivrednim kulturama i rasama životinja — ne mogu biti direktno zaštićeni kao međunarodna svojina, izumi razvijeni pomoću njih mogu se patentirati.
Ove resurse kompanije sve više koriste u svemu, od kozmetike do semena, lekova, biotehnologije i dodataka ishrani.
Nevladine organizacije navode slučajeve biljaka make iz Perua, hoodije iz Južne Afrike i nima iz Indije.
Iako naporno, bilo je pobeda, kao i sa neemom. Godine 1995. osobine ovog drveta — koje se u Indiji koristi hiljadama godina u poljoprivredi, medicini i kozmetici — bile su predmet niza patenata koje je podneo posebno američki hemijski gigant V. R. Grace.
Posle 10 godina borbe, Evropski zavod za patente po prvi put je povukao patent na osnovu „biopiraterije“.
Nacrt ugovora VIPO-a predviđa da će podnosioci patentnih prijava biti u obavezi da otkriju iz koje zemlje potiču genetski resursi u pronalasku i autohtoni narod koji je obezbedio povezano tradicionalno znanje.
Protivnici sporazuma strahuju da će ometati inovacije.
Ali zagovornici kažu da bi dodatni zahtev za obelodanjivanje povećao pravnu sigurnost, transparentnost i efikasnost u sistemu patenta.
Kažu da će to „pomognuti da se takva znanja i resursi koriste uz dozvolu zemalja i/ili zajednica iz kojih potiču, omogućavajući im da na neki način imaju koristi od nastalih pronalazaka“, kaže Vend Vendland, direktor Odeljenje tradicionalnog znanja VIPO-a.
Vendlend je rekao da bi usvajanje instrumenta „zaključilo višedecenijske pregovore o pitanju od velikog značaja za mnoge zemlje“.
VIPO se nada da zemlje mogu pronaći konsenzus.
I dalje postoje nesuglasice, posebno po pitanju uvođenja sankcija i uslova za opoziv patenata.
„Tekst je dosta sužen kako bi se došlo do nekog potencijalnog kompromisa“, rekla je za AFP ekspert Vivijana Munjoz Tellez iz Južnog centra, međuvladinog trusta mozgova koji zastupa interese 55 zemalja u razvoju.
Predloženi sporazum ima „simboličku vrednost jer je to prvi put da će se u nekom instrumentu intelektualne svojine pominjati, na primer, tradicionalno znanje“, rekao je Munjoz Tellez.
To će imati direktan efekat u smislu transparentnosti, čak i ako ne reši svaki problem, rekla je ona.
Više od 30 zemalja ima takve zahteve za obelodanjivanje u svojim nacionalnim zakonima. Većina njih su ekonomije u usponu, uključujući Kinu, Brazil, Indiju i Južnu Afriku, ali postoje i evropske države, poput Francuske, Nemačke i Švajcarske.
Međutim, ove procedure se razlikuju i nisu uvek obavezne.
„Važno je prevazići sukobe koji su previše sterilni“ između globalnog severa i juga, rekao je jedan diplomata, pod uslovom da ostane anoniman.
„Nekoliko zemalja na severu ima genetske resurse, poput Australije ili Francuske, a nekoliko zemalja na jugu ima veoma velike laboratorije i kompanije koje koriste genetske resurse, poput Indije ili Brazila“, dodao je izvor.
Pre dve godine, zemlje su neočekivano pristale da sazovu diplomatsku konferenciju 2024. kako bi zaključile sporazum.
Samo su se Sjedinjene Države i Japan zvanično ogradile od te odluke, ali se nisu usprotivile konsenzusu.
Japanska misija u Ženevi rekla je AFP-u da se nada da će ishod konferencije biti „jasan, razuman i praktičan za primenu“.
