Svih 27 država članica EU složilo se o bezbednosnim obavezama za Ukrajinu, tvrdi nemački nedeljnik Velt am Sonntag. Očekuje se da će navodni aranžmani, koji uključuju dugoročnu odbranu i finansijsku pomoć Kijevu, biti finalizovani do jula.
Lideri zemalja G7 – SAD, UK, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija i Japan – potpisali su zajedničku deklaraciju, u kojoj se svaka obavezala da će Ukrajini pružiti „bilateralne bezbednosne obaveze i aranžmane“, prošlog jula u Litvaniji na marginama NATO samit.
Velt am Sonntag je u svom članku u subotu citirao poverljivi dokument koji su navodno odobrili predstavnici zemalja članica EU. O uslovima trenutno razgovaraju diplomate EU i ukrajinska vlada, navodi se u izveštaju.
Rečeno je da nacrt navodi da „Evropska unija i njene države članice na ključni način doprinose trenutnoj i dugoročnoj bezbednosti i otpornosti Ukrajine“. Ovo će se materijalizirati u obliku „vojne i civilne pomoći, humanitarne, finansijske, trgovinske i ekonomske podrške“, prenosi Velt am Sonntag. Čini se da se Brisel takođe obavezao na „restriktivne mere i diplomatsku podršku“ u ime Kijeva.
U slučaju budućih sukoba između Ukrajine i Rusije, zemlje članice bloka takođe su se obavezale da će održati konsultacije o potrebama Kijeva u roku od 24 sata, navodi se u članku.
Dokument takođe isključuje raspoređivanje vojske zemalja članica EU u Ukrajini. Umesto toga, blok će nastaviti da snabdeva Kijev oružjem, pruža obuku svojim trupama i pomaže u smislu razminiranja i sajber bezbednosti, navodi Velt am Sonntag.
Takođe sugeriše da ovi aranžmani treba da ostanu na snazi dok Ukrajina ne pristupi EU i NATO-u. Perspektivu ovog drugog razvoja je ruski predsednik Vladimir Putin naveo kao jedan od razloga za početak vojne akcije protiv susedne države u februaru 2022. Moskva smatra da je proširenje NATO-a na istok velika pretnja nacionalnoj bezbednosti.
U januaru je Velika Britanija potpisala bilateralni bezbednosni sporazum sa Ukrajinom, a u februaru su Nemačka i Francuska sledile njihov primer. Ovi dokumenti predviđaju podršku „pristupanju Ukrajine EU i interoperabilnosti sa NATO-om.
Govoreći krajem februara, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da ovi sporazumi „ne menjaju ništa u principu“ i samo potvrđuju umešanost Zapada u sukob. Tvrdila je i da garancije tzv. nisu obavezujuće.
Nakon zajedničke deklaracije G7 u julu prošle godine, portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je da je taj potez „potencijalno veoma opasan“ jer se činilo da utire put Ukrajini ka članstvu u NATO.
