Panama je na ivici dramatične promene u svojoj imigracionoj politici koja bi mogla da odjekne od guste Darijenske džungle do granice sa SAD.
Novoizabrani predsednik Hoze Raul Mulino rekao je da će zatvoriti migracionu rutu koju je prošle godine koristilo više od 500.000 ljudi. Panama je do sada pomagala da se migranti brzo prevoze autobusima preko svoje teritorije kako bi mogli da nastave put na sever.
Ostaje da se vidi da li je Mulino u stanju da smanji migraciju kroz retko naseljen region sa malim prisustvom vlade, kažu stručnjaci.
„Panama i naš Darijen nisu tranzitna ruta. To je naša granica“, rekao je Mulino nakon što je njegova pobeda sa 34 odsto glasova na izborima u nedelju ozvaničena u četvrtak uveče.
Kao što je nagovestio tokom svoje kampanje, 64-godišnji advokat i bivši ministar bezbednosti rekao je da će pokušati da okonča „Darijenovu odiseju koja nema razloga da postoji“.
Ruta migranata kroz usku prevlaku je eksponencijalno porasla u popularnosti poslednjih godina uz pomoć organizovanog kriminala u Kolumbiji, čineći je pristupačnom, iako opasnom, kopnenom rutom za stotine hiljada.
Porastao je kako su zemlje poput Meksika, pod pritiskom američke vlade, uvele vizna ograničenja za različite nacionalnosti, uključujući Venecuelance i samo ove nedelje Peruance u pokušaju da zaustave migrante koji lete u zemlju samo da bi nastavili do granice sa SAD.
Ali mase ljudi prihvatile su izazov i krenule peške kroz kolumbijsko-panamsku granicu prekrivenu džunglom. Prelazak koji je u početku mogao da traje nedelju dana ili više, na kraju je sveden na dva ili tri dana kako se put učvršćivao, a preduzetnički meštani uspostavili niz usluga podrške.
Međutim, to ostaje rizičan put. Izveštaji o seksualnim napadima su i dalje u porastu, neke migrante ubijaju razbojnici u pljačkama, a drugi se dave pokušavajući da pređu reke koje žure.
Uprkos tome, oko 147.000 migranata je već ušlo u Panamu preko Darijena ove godine.
Prethodni pokušaji zatvaranja ruta širom sveta jednostavno su preusmerili saobraćaj na rizičnije puteve.
„Ljudi migriraju iz mnogo razloga i često nemaju sigurne, uredne i legalne načine da to urade“, rekao je Đuzepe Loprete, šef misije u Panami Međunarodne organizacije za imigraciju Ujedinjenih nacija. „Kada legalni putevi nisu dostupni, migranti rizikuju da se okrenu kriminalnim mrežama, trgovcima ljudima i opasnim putevima, prevareni dezinformacijama.
Loprete je rekao da će se predstavnici agencije UN u Panami sastati sa Mulinovim timom kada bude imenovan njegov član kako bi saznali specifičnosti predsednikovih planova.
Ako bi Mulino mogao da bude čak i delimično efikasan, mogao bi da proizvede značajan, ali verovatno privremeni uticaj. Kao i sa viznim ograničenjima koja su nenamerno usmeravala migrante na kopneni put kroz Panamu, ako faktori koji guraju migrante da napuste svoje zemlje ostanu i dalje, oni će pronaći druge rute. Jedan bi mogao biti opasni pomorski put od Kolumbije do Paname.
U intervjuu za lokalni radio u četvrtak, Mulino je rekao da je ideja o zatvaranju migracionog toka više filozofska nego fizička prepreka.
„Jer kada počnemo da deportujemo ljude ovde u okviru trenutnog plana deportacije, interesovanje za šunjanje kroz Panamu će se smanjiti“, rekao je on. Dok četvrti avion natovaren migrantima poleti, „uveravam vas da će reći da prolazak kroz Panamu nije privlačan jer vas deportuju.
Hulio Alonso, panamski stručnjak za bezbednost, rekao je da je nepoznato šta bi Mulino realno mogao da postigne.
„Ovo bi bila radikalna promena panamske politike u pogledu migracije kako bi se izbeglo više smrtnih slučajeva i organizovanog kriminala koji koristi ovu rutu“, rekao je on. Među izazovima će biti kako će to funkcionisati operativno duž tako otvorene i nekontrolisane granice.
„U Panami nema nikakve vrste potiskivanja sa ovom situacijom, samo slobodan prolaz, humanitarna pomoć koja nije uspela da smanji broj napada, silovanja, ubistava i smrti duž Darijenove rute“, rekao je Alonso. Mulinov predlog je „mera odvraćanja, da, (ali) da li se može u potpunosti izvršiti, videćemo“.
Takođe je malo verovatno da bi se mnogo moglo postići bez velike saradnje i koordinacije sa Kolumbijom i drugim zemljama, rekao je on.
Adam Ajzakson, analitičar u Vašingtonskoj kancelariji za Latinsku Ameriku, rekao je da „ne uzimajući u obzir rizik od vraćanja migranata u opasne situacije, u matematičkom smislu ne znam kako se nadaju da će masovno deportovati” migrante.
„Dnevni avion, koji bi bio izuzetno skup, vratio bi samo oko 10% protoka (oko 1.000 do 1.200 dnevno). Sjedinjene Države uspevaju da obave samo oko 130 letova mesečno u celom svetu“, rekao je Isakson.
