Ima nečeg poetskog u pokušaju čovečanstva da otkrije druge civilizacije negde u prostranstvu Mlečnog puta. Takođe ima nešto uzaludno u tome. Ali nećemo stati. U to nema sumnje.
Jedna grupa naučnika misli da smo možda već otkrili tehnosignature iz Dison sfera tehnološke civilizacije, ali otkrivanje je skriveno u našim ogromnim riznicama astronomskih podataka.
Dajsonova sfera je hipotetički inženjerski projekat koji mogu izgraditi samo visoko napredne civilizacije. U tom smislu, „napredno“ znači vrstu gotovo nezamislive tehnološke snage koja bi omogućila civilizaciji da izgradi strukturu oko cele zvezde.
Ove Dajsonove sfere bi omogućile civilizaciji da iskoristi svu energiju zvezde. Civilizacija bi mogla da izgradi nešto tako masivno i složeno samo da je dostigla II nivo na Kardaševovoj skali.
Dajsonove sfere bi mogle da budu tehnopotpis, a tim istraživača iz Švedske, Indije, Ujedinjenog Kraljevstva i SAD razvio je način za traženje tehnosignatura Dajsonove sfere koje oni nazivaju Projektom Hephaistos. (Hefest je bio grčki bog vatre i metalurgije.)
Objavljuju svoje rezultate u Mesečnim obaveštenjima Kraljevske akademije nauka. Istraživanje je pod nazivom „Projekat Hephaistos – II. Kandidati za Disonovu sferu iz Gaia DR3, 2MASS i VISE.“ Glavni autor je Matias Suazo, doktorant na Odseku za fiziku i astronomiju na Univerzitetu Upsala u Švedskoj. Ovo je drugi rad koji predstavlja projekat Hephaistos. Prvi je ovde.
„U ovoj studiji predstavljamo sveobuhvatnu potragu za delimičnim Dison sferama analizom optičkih i infracrvenih posmatranja iz Gaia, 2MASS i VISE“, pišu autori.
Ovo su velika astronomska istraživanja dizajnirana za različite namene. Svaki od njih je generisao ogromnu količinu podataka od pojedinačnih zvezda.
„Drugi rad ispituje fotometriju Gaia DR3, 2MASS i VISE od ~5 miliona izvora da bi se napravio katalog potencijalnih Dison sfera“, objašnjavaju oni.
Pročešljavanje svih tih podataka je težak zadatak. U ovom radu, tim istraživača je razvio poseban cevovod podataka koji će proći kroz kombinovane podatke sva tri istraživanja.
Oni ističu da traže delimično završene sfere, koje bi emitovale višak infracrvenog zračenja.
„Ova struktura bi emitovala otpadnu toplotu u obliku srednjeg infracrvenog zračenja koje bi, pored stepena završenosti strukture, zavisilo od njene efektivne temperature“, pišu Suazo i njegove kolege.
Problem je što oni nisu jedini objekti koji to mogu učiniti. Mnogi prirodni objekti takođe rade, poput prstenova oko zvezdane prašine i maglina. Pozadinske galaksije takođe mogu emitovati višak infracrvenog zračenja i stvarati lažne pozitivne rezultate. Posao cevovoda je da ih filtrira.
„Razvijen je specijalizovani cevovod za identifikaciju potencijalnih kandidata za Dison sferu koji se fokusiraju na otkrivanje izvora koji pokazuju anomalne infracrvene ekscese koji se ne mogu pripisati nijednom poznatom prirodnom izvoru takvog zračenja“, objašnjavaju istraživači.
Cevovod je samo prvi korak. Tim podvrgava listu kandidata daljem ispitivanju na osnovu faktora kao što su H-alfa emisije, optička varijabilnost i astrometrija.
Poslednji rez je preživelo 368 izvora. Od toga, 328 je odbijeno kao mešavine, 29 je odbijeno kao nepravilne, a četiri su odbijene kao nebularne. To je ostavilo samo sedam potencijalnih Dajsonovih sfera od oko 5 miliona početnih objekata, a istraživači su uvereni da je tih sedam legitimno.
„Svi izvori su jasni emiteri srednjeg infracrvenog zračenja bez jasnih zagađivača ili potpisa koji ukazuju na očigledno srednje infracrveno poreklo“, objašnjavaju oni.
Ovo je sedam najjačih kandidata, ali istraživači znaju da su i dalje samo kandidati. Mogli bi postojati i drugi razlozi zašto sedam emituju višak infracrvenih zraka.
„Prisustvo toplih diskova krhotina oko naših kandidata ostaje uverljivo objašnjenje za infracrveni višak naših izvora“, objašnjavaju oni.
Ali čini se da su njihovi kandidati zvezde M-tipa (crveni patuljak), a diskovi krhotina oko M-patuljaka su veoma retki. Međutim, to postaje komplikovano jer neka istraživanja sugerišu da se diskovi krhotina oko M-patuljaka formiraju drugačije i različito predstavljaju. Jedna vrsta diskova za krhotine pod nazivom Ektreme Debris Disks (EDD) može objasniti deo sjaja koji tim vidi oko svojih kandidata. „Ali ovi izvori nikada nisu primećeni u vezi sa M patuljcima“, pišu Suazo i njegovi koautori.
To ostavlja timu tri pitanja: „Da li su naši kandidati neobične mlade zvezde čiji fluks ne varira sa vremenom? Da li su diskovi ovih zvezda M-patuljasti krhotine ekstremne delimične svetlosti? Ili nešto potpuno drugačije?“
„Nakon analize optičke/NIR/MIR fotometrije ~5 k 106 izvora, pronašli smo 7 očiglednih M patuljaka koji pokazuju infracrveni višak nejasne prirode koji je kompatibilan sa našim modelima Dajsonove sfere“, pišu istraživači u svom zaključku.
Postoje prirodna objašnjenja za višak infracrvenog zračenja koji dolazi od ovih sedam, „Ali nijedno od njih ne objašnjava jasno takvu pojavu kod kandidata, posebno imajući u vidu da su svi M patuljci.
Istraživači kažu da bi naknadna optička spektroskopija pomogla boljem razumevanju ovih sedam izvora. Bolje razumevanje emisija H-alfa je posebno dragoceno jer one mogu doći i sa mladih diskova. „Naročito, analiza spektralnog regiona oko H-alfe može nam pomoći da na kraju odbacimo ili potvrdimo prisustvo mladih diskova“, pišu istraživači.
„Definitivno su neophodne dodatne analize da bi se otkrila prava priroda ovih izvora“, zaključuju oni.
