Naučnici su otkrili da je bioluminiscencija zapravo prilično česta među dubokomorskim škampima, a nova studija je identifikovala 157 vrsta za koje se veruje da poseduju sposobnost da emituju svetlost. Neki to rade povraćanjem svetlećih sekreta, a drugi kroz specijalizovane svetlosne organe u svojim telima. Neki čak rade i jedno i drugo.
Razlozi zašto to rade jednako su različiti kao i način na koji to rade, prema autorima studije Stormi Kolins, dr. student na FIU, i vanredni profesor Heather Bracken-Grissom. Kažu da neki škampi mogu koristiti bioluminiscenciju za kamuflažu, drugi za odbranu, a treći za komunikaciju sa drugim škampima.
„Učimo da je bioluminiscencija mnogo češća nego što se ranije mislilo, ne samo kod škampa, već i kod svih dubokomorskih životinja“, rekao je Kolins. „Nadamo se da ova studija može unaprediti polje senzorne biologije i podstaći uvažavanje zamršene lepote dubokomorskih škampa osim užine tokom srećnog sata.“
Ova najnovija studija, objavljena u Biološkim pregledima, povećava ukupan broj sumnjivih glomera za 65%, pri čemu je prethodni pregled identifikovao samo 55 vrsta bioluminiscentnih škampa. Naučnici su se oslanjali na razne alate kako bi dodali sve veći broj sjajnih vrsta.
„Neke od njih smo lično posmatrali tokom misija u dubokom moru. Takođe smo se oslanjali na literaturu i zapažanja drugih da bismo došli do ovog broja, ali je vrlo verovatno da postoji još vrsta koje će još uvek biti identifikovane kao bioluminiscentne“, rekao je Braken- Grisom, koji takođe služi kao pomoćnik direktora Odeljenja za obale i okeane Instituta za životnu sredinu FOJ.
Pre ove studije, smatralo se da su škampi koji koriste svetleće izlučevine najčešći tip bioluminiscencije, ali sa ažuriranim ukupnim brojem, čini se da se više vrsta oslanja na svetlosne organe ugrađene u njihovo tkivo zvane fotofori.
Pun obim bioluminiscencije u životinjskom carstvu ostaje misterija, a dubokomorske životinje su najneuhvatljivije i najteže za proučavanje. Kroz prošle studije, Braken-Grisom je takođe pokazao da postoji velika raznolikost u svetlosnim organima na škampima, uključujući i gde se u telu nalaze.
Ona i njen tim nastavljaju da istražuju nove, inovativne načine za istraživanje i poboljšanje razumevanja bioluminiscencije – jednog od najestetskijih i najmisterioznijih fenomena prirode.
„Bioluminiscencija je univerzalni jezik svetlosti u dubokom moru“, rekao je Braken-Grisom. „Imperativ je da nastavimo da proučavamo ovo ponašanje kako bismo bolje razumeli kako životinje preživljavaju u mraku. Pošto se tako malo zna o različitim strukturama i funkcijama, pronalazimo nova i uzbudljiva otkrića sa svakom ekspedicijom na moru. Volimo škampe i sve trebalo bi i drugo.“
Bracken-Grissom je morski evolucioni biolog i pomoćnik direktora Odeljenja za obale i okeane FOJ u Institutu za životnu sredinu FIU. Ona je prva koja je identifikovala nepoznatu vrstu larve čudovišta kao škampe i bila je deo međunarodnog tima koji je snimio prvi video snimak džinovske lignje u vodama SAD.
