Istraživači sa MIT-a, Brigham and Vomen’s Hospital i Harvard Medical School razvili su potencijalni novi tretman za alopeciju areatu, autoimuni poremećaj koji uzrokuje gubitak kose i pogađa ljude svih uzrasta, uključujući i decu.
Za većinu pacijenata sa ovom vrstom gubitka kose, ne postoji efikasan tretman. Tim je razvio flaster sa mikroiglom koji se može bezbolno naneti na kožu glave i oslobađa lekove koji pomažu da se rebalansira imuni odgovor na mestu, zaustavljajući autoimuni napad.
U studiji na miševima, istraživači su otkrili da je ovaj tretman omogućio ponovni rast kose i dramatično smanjio upalu na mestu tretmana, izbegavajući sistemske imunološke efekte na drugim mestima u telu. Ova strategija bi takođe mogla da se prilagodi za lečenje drugih autoimunih bolesti kože kao što su vitiligo, atopijski dermatitis i psorijaza, kažu istraživači.
„Ovaj inovativni pristup označava promenu paradigme. Umesto da potisnemo imuni sistem, sada se fokusiramo na njegovu regulaciju tačno na mestu susreta sa antigenom kako bismo stvorili imunološku toleranciju“, kaže Natalie Artzi, glavni istraživač na Institutu za medicinu MIT-a. Inženjering i nauka, vanredni profesor medicine na Harvardskoj medicinskoj školi i Brigam i ženskoj bolnici, i vanredni član fakulteta na Institutu Viss Univerziteta Harvard.
Artzi i Jamil R. Azzi, vanredni profesor medicine na Harvard Medical School i Brigham and Vomen’s Hospital, su stariji autori nove studije, koja je objavljena u časopisu Napredni materijali. Nour Iounis, postdoc Brigham and Vomen, i Nuria Puigmal, Brigham and Vomens postdoc i bivša istraživačka podružnica MIT-a, su vodeći autori rada.
Istraživači sada rade na pokretanju kompanije za dalji razvoj tehnologije, koju vodi Puigmal, koji je nedavno dobio stipendiju Harvard Business School Blavatnik.
Alopecia areata, koja pogađa više od 6 miliona Amerikanaca, javlja se kada sopstvene T ćelije napadaju folikule dlake, što dovodi do opadanja kose. Jedini tretman koji je dostupan većini pacijenata – injekcije imunosupresivnih steroida u kožu glave – je bolan i pacijenti ga često ne mogu tolerisati.
Neki pacijenti sa alopecijom areatom i drugim autoimunim kožnim oboljenjima takođe se mogu lečiti imunosupresivnim lekovima koji se daju oralno, ali ovi lekovi dovode do široko rasprostranjene supresije imunog sistema, što može imati neželjene neželjene efekte.
„Ovaj pristup utišava ceo imuni sistem, nudeći olakšanje od simptoma upale, ali dovodi do čestih recidiva. Štaviše, povećava podložnost infekcijama, kardiovaskularnim bolestima i raku“, kaže Artzi.
Pre nekoliko godina, na sastanku radne grupe u Vašingtonu, Artzi je slučajno sedeo pored Azija (sedišta je bila po abecednom redu), imunologa i transplantatora koji je tražio nove načine da isporuči lekove direktno na kožu za lečenje kožnih bolesti. bolesti.
Njihov razgovor je doveo do nove saradnje, a dve laboratorije su udružile snage da rade na flasteru sa mikroiglom za isporuku lekova na kožu. U 2021. su izvestili da se takav flaster može koristiti za sprečavanje odbacivanja nakon transplantacije kože. U novoj studiji, počeli su da primenjuju ovaj pristup na autoimune poremećaje kože.
„Koža je jedini organ u našem telu koji možemo da vidimo i dodirnemo, a ipak, kada je u pitanju isporuka leka u kožu, vraćamo se sistemskoj primeni. Videli smo veliki potencijal u korišćenju flastera mikroigle za lokalno reprogramiranje imunog sistema. “, kaže Azi.
Flasteri mikroigle koji se koriste u ovoj studiji su napravljeni od hijaluronske kiseline umrežene sa polietilen glikolom (PEG), a oba su biokompatibilna i obično se koriste u medicinskim aplikacijama. Ovim načinom isporuke, lekovi mogu da prođu kroz čvrsti spoljašnji sloj epidermisa, u koji ne mogu da prodru kreme nanete na kožu.
„Ova polimerna formulacija nam omogućava da napravimo veoma izdržljive igle sposobne da efikasno prodru u kožu. Pored toga, daje nam fleksibilnost da ugradimo bilo koji željeni lek“, kaže Artzi.
Za ovu studiju, istraživači su napunili flastere kombinacijom citokina IL-2 i CCL-22. Zajedno, ovi imuni molekuli pomažu u regrutovanju regulatornih T ćelija, koje se razmnožavaju i pomažu u suzbijanju upale. Ove ćelije takođe pomažu imunološkom sistemu da nauči da prepozna da folikuli dlake nisu strani antigeni, tako da će prestati da ih napada.
Istraživači su otkrili da su miševi koji su tretirani ovim flasterom svaki drugi dan tokom tri nedelje imali mnogo više regulatornih T ćelija prisutnih na mestu, zajedno sa smanjenjem upale. Kosa je mogla ponovo da izraste na tim mestima, a ovaj rast je održan nekoliko nedelja nakon završetka tretmana. Kod ovih miševa nije bilo promena u nivoima regulatornih T ćelija u slezini ili limfnim čvorovima, što sugeriše da je tretman uticao samo na mesto gde je flaster primenjen.
U drugom skupu eksperimenata, istraživači su kalemili ljudsku kožu na miševe sa humanizovanim imunološkim sistemom. Kod ovih miševa, tretman mikroiglama je takođe izazvao proliferaciju regulatornih T ćelija i smanjenje upale.
Istraživači su dizajnirali flastere sa mikroiglama tako da nakon oslobađanja svog tereta leka mogu da sakupe i uzorke koji se mogu koristiti za praćenje napretka lečenja. Hijaluronska kiselina izaziva deseterostruko oticanje iglica nakon ulaska u kožu, što im omogućava da apsorbuju intersticijsku tečnost koja sadrži biomolekule i imune ćelije iz kože.
Nakon uklanjanja flastera, istraživači mogu analizirati uzorke kako bi izmerili nivoe regulatornih T ćelija i markera upale. Ovo bi se moglo pokazati korisnim za praćenje budućih pacijenata koji bi mogli biti podvrgnuti ovom tretmanu.
Istraživači sada planiraju da dalje razvijaju ovaj pristup za lečenje alopecije i da se prošire na druge autoimune bolesti kože.
