Sigurnost se većini ljudi čini kao osnovna životna potreba, preduslov za dobar život. Ali ako razmislite o tome malo duže i dublje, kao što je to uradila politička filozofkinja Josette Daemen, shvatićete da sigurnost ponekad dolazi na račun drugih važnih dobara, kao što su sloboda i jednakost.
Koliko sigurnosti zaista treba da želimo? I kako shodno tome upravljati društveno-političkim domenom? Demen je odabrao sasvim sigurnu egzistenciju kao doktorant i napisao disertaciju o ovoj dilemi. Odbrana je održana 2. maja 2024. godine.
„Istraživao sam pojam bezbednosti, što bi se moglo prevesti i kao bezbednost. Pokušao sam da to razotkrijem najbolje što sam mogao“, kaže dr. kandidat Daemen. Ključni koncepti današnje političke filozofije su sloboda i jednakost. Daemen je želeo da zna kako je bezbednost povezana sa ovim. „Sa osnovnim pitanjem da li je bezbednost nešto čemu društvo treba da teži.
U svojoj disertaciji „Samo da budemo sigurni? Analiza bezbednosti u odnosu na vrednosti blagostanja, slobode i jednakosti“, Demen objašnjava da bezbednost ima činjeničnu, kognitivnu i emocionalnu stranu. „Sigurnost znači da ste sigurni u nešto u smislu da na to možete računati u budućnosti. Verujete da vam određeno dobro, u najširem smislu te reči, stoji i da će vam ostati na raspolaganju. Ne plašite se ovo dobro će vam nekako biti uskraćeno ili oduzeto“.
U ličnom životu želimo da znamo gde se nalazimo, šta da očekujemo, da li je naše blagostanje obezbeđeno. „Pomislite na sigurnost stalnog posla, posedovanja kuće ili stalne veze“, objašnjava Demen.
Bezbednost takođe igra važnu ulogu u politici. „Očekujemo da će vlada obezbediti našu bezbednost, u oblastima kao što su odbrana i zdravstvena zaštita. Mnogi ljudi smatraju da država takođe treba da brine o svojim građanima na socioekonomskom nivou. „Ovo se odnosi na bestaanszekerheid (sigurnost egzistencije), o čemu ovih dana ima toliko toga da se uradi u Holandiji“, dodaje Daemen.
Ali sigurnost nije samo blažena: ona takođe može stati na put našem blagostanju. „Promene, iznenađenja i izvestan stepen neodređenosti takođe mogu doprineti našoj sreći u životu“, smatra Demen.
Odnos između bezbednosti i slobode je takođe dvosmislen. U političkim debatama i javnoj politici često vidite da su bezbednost i sloboda u suprotnosti. „Često se kaže da to dvoje moraju biti u ravnoteži jedno sa drugim. Tokom poslednje pandemije korone videli smo koliko je to teško“, kaže Demen, koja je deo svoje disertacije napisala tokom izolacije.
„U svojoj disertaciji suprotstavljam sigurnost različitim oblicima slobode. Ukratko: ponekad jedno dolazi na račun drugog; ponekad sigurnost i sloboda pojačavaju jedno drugo.“
Niti odnos između bezbednosti i jednakosti nije jasan. Daemen kaže: „Tvrdim da su za jednako, egalitarno društvo važne tri vrste sigurnosti: (1) moralna sigurnost: poštovanje i miroljubivi odnosi jedni s drugima; (2) ekonomska sigurnost: pristup sredstvima za život, obrazovanje i prihod (3) politička sigurnost: sposobnost formiranja sopstvenog mišljenja, učešće u društvenim odlukama i sloboda od samovolje od strane vlasti.“
Društvo ne može i ne treba da obećava više od ovoga. „Bar ne ako želimo da sigurnost i jednakost važe podjednako za sve“, zaključuje Demen.
Demen takođe povezuje svoja otkrića sa praksom. Njen teorijski okvir može pomoći u donošenju teških odluka. „Kada se društvo suoči sa pandemijom, terorističkom pretnjom ili klimatskim promenama, prvo što treba uraditi je da se precizira koji je oblik bezbednosti u pitanju. Zatim se mora proceniti u kojoj meri je to problem i kakav je odgovor, ako postoji, odgovarajući. za liberalnu demokratiju.
„Naravno, ovo nije poslednja reč o ovoj temi“, kaže Demen. „Ali moja disertacija nudi smernice. Lično se nadam da više nećemo nastaviti da posmatramo bezbednost kao cilj sama po sebi. Bezbednost ima vrednost samo kada doprinosi blagostanju, slobodi i jednakosti.“
Pisanje kolumni za holandski nacionalni list NRC i nedeljnik Mare Univerziteta u Lajdenu i nekoliko javnih nastupa bili su dobrodošla promena u Daemenovom marljivom akademskom razmišljanju i pisanju.
„Utvrdio sam da politički filozofi mogu da daju vredan doprinos javnoj debati. Posebno kada je reč o značenju i važnosti vrednosti. U etičkim pitanjima, ili u oštrim protivrečnostima između političkih tabora, kao politički filozof često možete uspostaviti neke jasnoća.“
A posle odbrane? „Prvo ću se oporaviti od svih tih godina napornog rada. Posle toga? Ko zna? Volim da se bavim istraživanjem i podučavanjem, pa ću možda okušati sreću na tržištu rada za akademike. Što nudi malo sigurnosti posla, naravno, ali ne uzalud u svojoj disertaciji navodim da bezbednost nije sama sebi cilj“.
