Kada su ljudi bolesni, osećaju manje empatije prema drugima nego kada su zdravi. Ovo je potvrdila studija koju su sproveli Rur univerzitet u Bohumu i Univerzitet Duizburg-Esen, Nemačka.
Istraživači su istraživali „ponašanje bolesti“, proces u kome telo reorganizuje svoje biološke prioritete u kontekstu akutne infekcije. Do sada se uglavnom istraživalo u vezi sa društvenim povlačenjem i osećanjem društvene nepovezanosti. Ali kako bolest utiče na našu empatiju?
Sadašnja studija baca novo svetlo na veze između infekcija sa zapaljenjem u telu i sposobnosti saosećanja sa bolom drugih. Tim iz Bohuma i Esena, koji sarađuje u okviru Univerzitetske alijanse Rur, objavio je svoje nalaze 28. marta 2024. u časopisu Mozak, ponašanje i imunitet.
Eksperimentalno, različiti aspekti ponašanja bolesti mogu biti indukovani davanjem bakterijskog endotoksina, ukratko LPS za lipopolisaharide. Istraživači iz Bohuma i Esena su koristili ovaj mehanizam. Oni su dali nisku dozu LPS-a ili – kao placebo – injekciju fiziološkog rastvora za 52 dobrovoljne učesnice.
Od žena je zatim zatraženo da ocene različite društvene interakcije. Prikazane su im slike žena koje su bile u somatskom ili psihičkom bolu ili u emocionalno neutralnoj interakciji sa muškim kolegom.
„Rezultati su nas iznenadili,“ objašnjava prva autorka Vera Flasbeck iz LVL-Universiti Hospital Bochum. „Dok je empatija za somatski bol bila uglavnom ista u LPS i placebo grupi, došlo je do značajnog smanjenja empatije za psihološki bol kod ispitanika koji su bili izloženi LPS-u.“ U studiji, akutna upala je tako dovela do smanjenja empatije ljudi za psihički bol drugih.
„Pretpostavljamo da smanjena empatija služi za uštedu energije u smislu društvenog angažovanja u periodima bolesti“, objašnjava prof. dr Martin Brune iz LVL-Univerzitetske bolnice Bohum, koji je nadgledao studiju zajedno sa profesorima Manfredom Šedlovskim i Haraldom Englerom iz Institut za medicinsku psihologiju i bihejvioralnu imunobiologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta Duizburg-Esen.
„Rezultati studije pokazuju da zapaljenje – kao u slučaju fizičkih infekcija, na primer – utiče i na naše fizičko zdravlje i na naše međuljudske odnose.“
Schedlovski dodaje da ta tema može imati opšti interes, posebno imajući u vidu nedavnu pandemiju COVID-19: „Rezultati mogu imati društveno-politički značaj. Na primer, kako opšti osećaj bolesti utiče na donošenje odluka, na primer u vezi sa političkim Odluke?“
I još jedan aspekt je izazvao istraživački interes međuuniverzitetskog tima. Dosadašnja istraživanja su pokazala da osobe sa zaraznim bolestima pripadnici društvene grupe izbegavaju, ali ponekad i zbrinjavaju.
„Ovo ponašanje verovatno zavisi od stepena veze“, kažu Brune i Šedlovski. „Prema tome, bilo bi veoma zanimljivo u budućim studijama utvrditi razlike u empatiji za psihološki i somatski bol u odnosu na vezanost i bliskost.
