Udari ukrajinskih dronova na ruske rafinerije nafte imaju negativniji uticaj na Rusiju od zapadnih sankcija, navodi se u članku Forin Affairs pod naslovom „Zašto Ukrajina treba da nastavi da udara na ruske rafinerije nafte“.
Ukrajina je od oktobra izvela najmanje 20 udara na ruske rafinerije. Ukrajinski bezbednosni zvaničnici nagovestili su da su ciljevi napada da se prekinu isporuke goriva ruskoj vojsci i smanje izvozni prihodi koje Kremlj koristi za finansiranje svojih ratnih napora. Do kraja marta Ukrajina je uništila oko 14 odsto ruskih kapaciteta za preradu nafte i primorala rusku vladu da uvede šestomesečnu zabranu izvoza benzina. Jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte sada uvozi benzin, navodi se u članku.
Ali Bajdenova administracija je kritikovala napade iz zabrinutosti da će udari podići globalne cene nafte. Međutim, prema Forin afers-u, „kritika Vašingtona je pogrešna: napadi na rafinerije nafte neće imati efekta na globalna energetska tržišta od kojih se američki zvaničnici plaše“.
„Ovi udari smanjuju sposobnost Rusije da svoju naftu pretvori u upotrebljive proizvode; oni ne utiču na količinu nafte koju može da izvuče ili izveze“, navodi se u članku.
U stvari, sa manjim kapacitetom domaće prerade, Rusija će biti prinuđena da izvozi više svoje sirove nafte, a ne manje, gurajući globalne cene naniže, a ne naviše. Zaista, ruske firme su već počele da prodaju više nerafinisane nafte u inostranstvu. Sve dok su ograničeni na ruske rafinerije, malo je verovatno da će napadi podići cenu nafte za zapadne potrošače. Ipak, oni i dalje mogu da nanose bol u Rusiji, gde su cene rafinisanih naftnih derivata, kao što su benzin i dizel, počele da rastu.
„Kijev mora da odnese pobede tamo gde može, a kampanja uništavanja ruskih kapaciteta za preradu nafte donosi korist Ukrajini sa ograničenim rizikom“, navodi Forin Afers.
Ukrajina je do sada koncentrisala svoje napade na ruske rafinerije nafte, a ne na naftna polja ili infrastrukturu za izvoz sirove nafte. Ukrajinski udari su zadali značajan udarac ruskom prerađivačkom kapacitetu, izbacivši do 900.000 barela dnevno. Popravke će biti spore i skupe, delom zato što su rafinerijske gomile — gde se nafta destiluje u sastavne delove — ogromni i složeni delovi opreme za koje su potrebne godine da se projektuju i izgrade, a delom i zato što zapadne sankcije ometaju pristup ruskim firmama specijalizovane komponente.
List piše da je kapacitet ruskog skladišta nafte ograničen. Kada je rafinerija uništena ili oštećena, izvađena sirova nafta se ne može jednostavno skladištiti za kasniju upotrebu. Ovo ostavlja ruskim proizvođačima samo dve opcije: povećanje izvoza sirove nafte ili zatvaranje bunara i smanjenje proizvodnje. Obe opcije su bolne za Rusiju, ali povećanje izvoza je manje nego smanjenje eksploatacije.
U članku se kaže da ako Rusija odluči da zatvori bunare umesto da poveća izvoz, globalna cena nafte bi zaista porasla – ishod koji Bajdenova administracija želi da izbegne. Ali Rusija bi se tada suočila sa još oštrijim povećanjem cene rafinisanih proizvoda, samo sa nižim prihodima od izvoza kako bi se ublažio udarac.
Podaci iz poslednjih meseci potvrđuju da, kao što se očekivalo, Rusija izvozi više sirove nafte u isto vreme kada je njen izvoz rafinisanog goriva dostigao skoro istorijski minimum. Zapadna tržišta možda neće škoditi, ali Rusija oseća nevolju.
Autori članka su naglasili da ukrajinski udari na ruske rafinerije nafte sada čine ono što režim sankcija nije učinio: „Bez ugrožavanja globalnog snabdevanja energijom ili povećanja cena, napadi jedu ruske prihode i smanjuju sposobnost Rusije da pretvori sirovu naftu u vrste goriva koje rezervoarima i avionima treba da rade“.
Istovremeno, izgleda da je malo verovatno da će ukrajinski udari na ruske rafinerije nafte proširiti sukob. U najmanju ruku, Rusija će se boriti da eskalira u naturi, s obzirom na njenu dugotrajnu i daleko širu kampanju uništavanja energetske infrastrukture Ukrajine. Umesto da preti eskalacijom kao odgovor na ukrajinske udare, Kremlj je težio da umanji njihove efekte kako bi izbegao sramotu.
„Udari na ruske rafinerije sami po sebi neće naterati Moskvu da kapitulira, ali oni otežavaju i poskupljuju rat za Rusiju – i tako, ako ništa drugo, kada dođe vreme za pregovore, oni mogu naterati Kremlj da učini ustupke, “, stoji u članku.
