Pandemija COVID-19 značajno je povećala interesovanje za nosive uređaje za praćenje zdravlja među odraslim Latinoamerikancima i Latinoamerikancima sa niskim primanjima koji žive u SAD, pokazalo je novo istraživanje Univerziteta Northvestern.
Iako je pandemija istakla potrebu za redovnim zdravstvenim nadzorom, ove grupe često nemaju pristup pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti i ponekad nemaju poverenja u postojeće zdravstvene sisteme. Nosivi uređaji bi, prema tome, mogli da obezbede pouzdanu alternativu kod kuće tradicionalnom praćenju zdravlja u klinici.
Ali, iako je interesovanje poraslo, ostaje nekoliko barijera koje sprečavaju ove grupe da usvoje tehnologije koje se mogu nositi. Prema istraživačima, tehnološke kompanije su istorijski dizajnirale trenutne nosive uređaje imajući na umu imućne, pretežno bele korisnike.
„Sadašnji dizajneri ne uzimaju u obzir potrebe ljudi sa niskim primanjima u boji u pogledu upotrebljivosti, pristupačnosti i pristupačnosti“, rekla je Stefani Kruz iz Northvesterna, koja je vodila studiju.
„Ako se ovaj trend nastavi, to će pogoršati digitalnu i zdravstvenu nejednakost. U ovoj studiji želimo da skrenemo pažnju na postojeće zdravstvene disparitete i kako uređaji za nošenje proširuju taj jaz. Nosivi uređaji imaju potencijal da na kraju popune prazninu, ali mi nismo još uvek moramo da napravimo uređaje koji su inkluzivniji, a proces dizajna treba da uzme u obzir kontekst i kulturu pojedinaca iz marginalizovanih zajednica.
Studija „Percepcije o nosivim zdravstvenim alatima nakon COVID-19 u latino zajednicama sa niskim prihodima“ objavljena je 8. maja u časopisu Journal of Medical Internet Research.
Cruz je doktor nauka. kandidat za računarsko inženjerstvo na Northvestern’s McCormick School of Engineering. U svom inženjerskom radu, Cruz je posebno zainteresovana za izgradnju pravednih, efikasnih i inteligentnih nosivih sistema za grupe koje su istorijski isključene iz procesa dizajna.
Kruzova lična iskustva kao deteta salvadorskih imigranata inspirisala su je da se upusti u ovu novu studiju. Odrastajući u istočnom Los Anđelesu, Kruz je često bila bolesna, a njena porodica nije imala zdravstveno osiguranje. Nakon što je patila od upale grla, gledala je svoju porodicu kako se muči da plati medicinske račune – iskustvo koje je podstaklo njeno interesovanje za razvoj novih tehnologija sa fokusom na zdravlje.
„To je postavilo celu putanju onoga što želim da radim u oblasti računarskog inženjeringa“, rekao je Kruz. „Pošto sam bio svedok ozbiljnog nedostatka pristupa zdravstvenoj zaštiti, želim da izgradim tehnologije iz temelja koje mogu pomoći u podršci i podizanju moje zajednice.
Iako je Cruz planirala studiju pre nego što je pandemija udarila, primetila je da je COVID-19 promenio ulogu nosivih uređaja u društvu. Nekada korišćeni uglavnom za brojanje koraka i motivisanje ljudi da se kreću kroz dan, uređaji za nošenje sada su počeli da igraju veću ulogu u praćenju zdravlja. Ovi uređaji mogu pratiti vitalne fiziološke signale, uključujući nivoe kiseonika u krvi.
Nizak nivo kiseonika u krvi često nema simptome sve dok organi nisu nepopravljivo oštećeni. Ali nosivi uređaji mogu da otkriju rane znakove upozorenja, što bi navelo osobu da se ranije uputi u bolnicu – pre nego što bude prekasno.
Kruzu je bilo lako da vidi kako ova tehnologija može pomoći njenoj zajednici. Ali zašto ljudi nisu iskoristili prednosti ovih uređaja?
Da bi razumeo percepciju nosivih uređaja i identifikovao prepreke za usvajanje, Kruz je okupio malu grupu latinoameričkih i latinoameričkih odraslih sa niskim primanjima u Čikagu i Los Anđelesu. Učesnici su ispunili kriterijume za niske prihode ako su im nivoi prihoda pali na ili ispod praga niskih prihoda prema Odeljenju za stambena pitanja i razvoj zajednice njihovog okruga.
Nakon uspostavljanja fokus grupe, Kruz je održao dva kruga dubinskih intervjua između decembra 2021. i marta 2022. U prvim intervjuima, Kruz je primetio da je više učesnika uspostavilo veze između COVID-19 i nosivih uređaja.
Dakle, onda je sprovela drugi krug intervjua sa većim naglaskom na korišćenju nosivih uređaja za praćenje zdravlja. U ovim razgovorima, Cruz je istražio mišljenja učesnika u vezi sa nosivom tehnologijom za zdravlje, percepcijom njihove zajednice o nosivim uređajima i karakteristikama koje bi želeli da vide u budućim nosivim uređajima. Takođe je pitala učesnike o njihovom pristupu Vi-Fi i drugim ograničenjima resursa.
Tokom intervjua, Kruz je dosledno otkrivao da je pandemija COVID-19 snažno uticala na percepciju elektronike koja se može nositi. Učesnici koji su se osećali apatično pre pandemije izrazili su značajno povećano interesovanje za nosive uređaje za praćenje i upravljanje ličnim zdravstvenim stanjem.
Oko dve trećine učesnika studije izgubilo je bliskog člana porodice zbog COVID-19. Nekoliko učesnika je takođe dobilo COVID-19 pre nego što su vakcina i drugi tretmani postali dostupni. Ova iskustva su ih naterala da shvate koliko korisni mogu biti nosivi alati za praćenje zdravlja.
„Pretpostavljam da je jedina stvar koja me plaši, a na koju nisam ni pomislio dok nisam dobio COVID, bio moj nivo kiseonika“, rekao je jedan učesnik. „Kao, da li sam na normalnom nivou? Da li je to pitanje o kome treba da razmislim?“
„Jedna stvar koju sam primetio, posebno sa COVID-om u ovom trenutku, a to je… vreme kada se izmere svi vitalni pokazatelji, zapravo može spasiti nečiji život“, rekao je drugi učesnik. „Dakle, mislim da je to veoma važna stvar. Na primer, nivo kiseonika koji treba da se meri.“
Učesnici su takođe razgovarali o poteškoćama prilikom pokušaja pristupa zdravstvenoj zaštiti i o tome kako bi nosivi uređaji potencijalno mogli da nadoknade nedostatak lokalnih resursa. Konkretno, neki učesnici su ispričali kako su se bolnice u njihovim susedstvima zatvorile, primoravajući članove zajednice da traže negu u malim, pretrpanim klinikama.
„Prenaseljen je. Čak i ako zakažete, tamo ste ceo dan“, rekao je jedan učesnik iz Los Anđelesa. „Kad god da idete, koji god dan da idete, uvek je gužva, jer je to jedna od retkih [klinika] koja prihvata Medi-Cal. Dakle, zajednice sa niskim primanjima, nemaju resurse; uvek je gužva.“
Jedan učesnik je istakao da nedostatak poverenja članova zajednice u lekare, zajedno sa visokim medicinskim troškovima, predstavlja prepreke traženju medicinskog lečenja.
„Hispanolci ne idu kod doktora jer ne veruju u doktora“, rekao je učesnik. „Oni misle da će ih doktori ubiti, a onda su siromašni, pa ne mogu da plate doktora. Dakle, kao kada bi [nosivi uređaj] mogao da uradi osnovne [vitalne] testove to bi bilo sjajno.“
Kao deo procesa intervjua, Cruz je pitao učesnike koje karakteristike i funkcije žele u nosivim uređajima. Kruz je primetio da tehnologije dizajnirane za grupe sa niskim primanjima često ne uzimaju u obzir želje korisnika.
„Ako smo mi ti koji bi trebalo da nose te uređaje, onda ima smisla pitati za naše mišljenje o tome kako se oni mogu ugraditi u naš svakodnevni život“, rekla je ona.
Pored želje za mogućnostima praćenja zdravlja (za otkucaje srca, nivo kiseonika, krvni pritisak i još mnogo toga), učesnici su takođe želeli poboljšanu pristupačnost, kontrolu nad snimljenim zdravstvenim podacima i povećanu izdržljivost. Da bi nosivi uređaji bili najefikasniji, korisnici moraju da ih nose neprekidno kako bi zabeležili dosledne zdravstvene podatke. Ovde izdržljivost postaje kritičan faktor.
„Mislim da mora biti veoma izdržljiv jer je svrha [za] zajednice sa niskim prihodima“, rekao je jedan učesnik. „Nemaju novca da ga zamene. Mi jednostavno nemamo udobne poslove. Mnogi od nas rade fizički zahtevnije poslove. Neki od nas su vodoinstalateri, neki građevinski radnici, neki baštovani. Neki od nas vodite posao i kao da taj posao uključuje lonce i tiganje kao da smo radnici u restoranima. Ako se [uređaj] pokvari, oni će samo reći ‘ups’ i baciti ga… Ako je izdržljiviji, to je jedan od najvećih ključeva. da ga nosim.“
Iako su mnogi ljudi prešli iz pandemije i nastavili normalne živote, Kruz je rekla da je njena zajednica još uvek potresena. Kruz je izgubio nekoliko članova porodice zbog COVID-19 i nada se da dizajniranje inkluzivnijih tehnologija može sprečiti buduću patnju.
„Tokom COVID-19, moja zajednica je mnogo patila“, rekao je Kruz. „Neki ljudi su uspeli da se obrišu i nastave dalje, ali neki od nas još uvek imaju ožiljke. Izgubili smo članove porodice koji bi verovatno još uvek bili živi da nisu zaraženi. Mnogi ljudi imaju dugotrajne simptome COVID-a, što takođe nosi i Kako bi ove tehnologije postajale sve bolje u otkrivanju vitalnih signala, trebalo bi da postanu inkluzivnije.
