U jednoj od prvih studija te vrste, istraživači UC Santa Barbara otkrili su da se imunološki status majki posle porođaja menja sa načinom na koji hrani svoju bebu. Prema članku objavljenom u časopisu Scientific Reports, određeni inflamatorni proteini – supstance koje se luče kao deo imunološkog odgovora – dostižu vrhunac u različito doba dana, što je u korelaciji sa tim da li majke doje, pumpa ili hrane svoju bebu adaptiranim mlekom.
„To je sjajna studija; postoji toliko neodgovorenih pitanja o zdravlju majki u postporođajnom periodu“, rekla je Ejmi Bodi, ljudski biolog i teoretičarka evolucije na Odeljenju za antropologiju UCSB-a i viši autor rada. To je redak duboki pogled na imunitet iz perspektive majke posle porođaja, za koji se nada da će postati odskočna daska za buduća istraživanja.
Zaista, rekla je ona, veliki deo istraživanja o efektima dojenja koncentriše se na bebu, sa mnogim nalazima koji pokazuju prednosti dojenja za imunitet i razvoj bebe. Dugoročno, majke koje su dojile takođe imaju manji rizik od razvoja određenih karcinoma i dijabetesa.
Ali šta je sa ženama u ključnim prvim mesecima do godinama nakon porođaja? Da bi istražili, Boddi, glavni autor i ko-glavni istraživač Carmen Hove i tim pratili su populaciju od 96 žena u oblasti Sijetla koje su se porodile u prethodnih šest meseci i sakupljale pljuvačku dva puta tokom perioda od 24 sata, jednom pre nego što su u krevet, i ponovo ujutru nakon buđenja.
Pošto je pandemija COVID-19 upravo udarila i svi su bili u izolaciji, istraživači su se našli u neočekivano idealnoj eksperimentalnoj situaciji, u kojoj je okruženje majki bilo strogo kontrolisano zbog infekcija koje bi mogle zbuniti očitavanja imuniteta.
„Bio je to na neki način savršen prirodni eksperiment, jer gledamo imunološku funkciju i iz izveštaja niko nije bio bolestan“, rekao je Bodi. Cilj? Da prati ciklične nivoe pet vrsta proteina (označenih CRP, IL-1β. IL-6, IL-8 i TNF-α) koji ukazuju na upalu koja je marker imunološkog odgovora.
„Pokazalo se pre da dojenje ima niz inflamatornih odgovora na to“, objasnio je Bodi. „Upala nije uvek loša stvar – dojka se remodeluje, funkcioniše i radi stvari u telu.“
Dnevni obrasci proteina značili su da su, generalno govoreći, koncentracije obično veće ujutru i niže uveče. Ono što je istraživače zanimalo je da vide neuobičajene nivoe u normalnim osekama i tokovima ovih proteina i kako se oni poklapaju sa strategijama hranjenja novorođenčadi novih majki.
Za nekoliko proteina, nije bilo merljivih odstupanja u jutarnjim i večernjim nivoima, bez obzira da li su majke pumpale ili dojile. Međutim, za C-reaktivni protein (CRP) istraživači su otkrili da su nivoi dostigli vrhunac uveče kod žena koje su se u velikoj meri oslanjale na dojenje, preokrenuvši normalan dnevni trend.
„Očekivali smo da će niske stope laktacije biti povezane sa relativno visokim jutarnjim vrhom CRP-a i obrnuto“, rekao je Hove. „Ono što smo na kraju otkrili je da je među majkama koje su prijavile intenzivnu laktaciju, bilo dojenjem ili pumpanjem, CRP bio veći noću.“ Potrebno je više istraživanja da bi se utvrdili precizni efekti ovog jedinstvenog obrasca kod majki koje doje ili doje, dodala je ona.
„Ne znamo tačno šta se ovde dešava“, rekao je Bodi, „možda ako ne ispraznite dojku u potpunosti, to vodi do upale.“ Ili je možda u drugom pravcu, a upala je isceljujući odgovor od trudnoće. Možda je nepotpuno pražnjenje promena ponašanja usled stresa. Možda je stres rezultat prekida sna koji dolazi sa non-stop rasporedom dojenja.
„Nemamo uzročnu strelicu onoga što se dešava; to je samo asocijacija“, rekla je ona. „Ova studija pokazuje da postoji jedinstveni imuni profil, i to bi trebalo detaljnije proučiti.“
Ono što ova studija otkriva je prava složenost postporođajnog dojenja. Dojenje je deo tekućih fizioloških pregovora između majke i novorođenčeta koji favorizuju bebu, rekao je Bodi.
„Postoji nešto u evolucionoj biologiji što se zove sukob majke i fetusa. Ideja je, kada imate dva tela u jednoj majčinoj jedinici, da beba uvek želi malo više nego što majka mora da pruži“, objasnila je ona. Ovo istraživanje zaranja u sivu zonu zdravlja posle porođaja iz perspektive majke, posebno u domenu dojenja i imuniteta.
Zaista, uprkos idealu, koji su instituti poput Svetske zdravstvene organizacije dugo promovisali da su „dojka najbolja“, istraživači su otkrili da čak i na njihovom uzorku obrazovanih, relativno imućnih žena, postoji kombinacija strategija hranjenja tokom laktacije, naglašavajući izazove ekskluzivno hranjenje na bradavici.
„Bilo je dosta odbijanja, uglavnom od majki koje doje, usredsređeno na vremenska ograničenja. Naše društvo nam ne olakšava da stvarno dojimo i da imamo podršku za laktaciju“, rekla je Bodi, koja je dojila obe svoje dece kao bebe i otkrila je. „izazov za postizanje ciljeva dojenja“.
Pored toga, smernice nisu jasne kada bi dojenje trebalo da se završi. Kada se fiziološke i druge koristi za majku smanjuju u ovim tekućim pregovorima, koji bi mogli trajati godinama? Da li bi ove informacije mogle dati neki uvid u druge trendove, kao što je smrtnost majki?
Istraživači se nadaju da će proučiti ovu temu dublje i na više individualnom nivou, kako bi otkrili dalje obrasce u postporođajnom zdravlju i dojenju, kao što su različiti hormoni uključeni u laktaciju.
„Mislim da je ova studija otvorila više pitanja od onoga na šta smo odgovorili. Ono što bismo želeli je da pratimo neke od istih žena tokom njihovog postporođajnog iskustva“, rekao je Bodi. „Uvek je bilo izazovno pronaći najbolji način hranjenja naših beba, a dojenje je tako zahtevno.“
