Predsednik Toga Faure Gnasingbe potpisao je revidirani ustav te zapadnoafričke zemlje, saopštila je vlada u ponedeljak, uprkos tome što su opozicione stranke obećale da će blokirati da on postane zakon.
Protesti su izbili u Togu nakon što su poslanici usvojili izmenjeni zakon krajem marta, ukidajući predsedničke izbore i ovlastivši parlament da bira predsednika. Njime se produžava predsednički mandat sa pet na šest godina.
Odluka je takođe rezultirala produženjem za devet dana parlamentarnih i regionalnih izbora, koji su prvobitno bili zakazani za 20. april.
Opozicione koalicije, uključujući stranku Nacionalna alijansa za promjene (ANC), osudile su reforme kao pokušaj da se produži vladavina Gnassingbea. Predsednik je vodio bivšu francusku koloniju od 2005. godine nakon što je nasledio svog oca Ejadema Gnasingbea, koji je vladao od 1967. do njegove smrti.
U saopštenju u kome je najavljeno donošenje u ponedeljak, kancelarija predsednika Gnasingbea tvrdi da novi ustav označava „novu fazu u institucionalnom životu“ zemlje i „jačanje demokratije“.
Međutim, grupa koja uključuje oko 20 organizacija civilnog društva Togoa pozvala je na proteste, koje je vlada zabranila prošlog meseca, da bi zahtevala vraćanje starog ustava.
„Nikada nećemo prihvatiti ovaj novi ustav, čak ni nakon njegovog proglašenja“, rekao je portparol grupe Dejvid Dose, citirao je Asošiejted pres.
On je tvrdio da su izbori „apsolutno neophodni da bi ljudi izabrali novog predsednika i konačno postigli demokratsku tranziciju u Togu“ kada Gnasingbeov trenutni mandat istekne 2025.
Povelja je usvojena samo nekoliko dana nakon što je Izborna komisija (EK) objavila da je vladajuća partija Unija za Republiku (UNIR) osvojila većinu poslaničkih mesta na parlamentarnim izborima 29. aprila.
Koalicija je osvojila 108 od 113 mesta u parlamentu, prema preliminarnim rezultatima koje je EK objavila kasno u subotu.
Posmatrači iz Afričke unije, zapadnoafričkog regionalnog bloka ECOVAS i Zajednice sahelsko-saharskih država (CEN-SAD) izrazili su zadovoljstvo zbog „transparentne prirode“ izbora, iako su opozicione stranke kao što je Dinamika za većinu Ljudi (DMP) su izrazili zabrinutost zbog nepravilnosti, uključujući preglasavanje.
