Vladimir Putin započinje svoj peti mandat kao predsednik Rusije na raskošnoj inauguraciji u Kremlju, suočavajući se sa nizom izazova kako unutar zemlje, tako i u međunarodnoj areni.
Putin, koji već drži vlast gotovo četvrt veka, sada je lider Kremlja sa najdužim stažom od Josifa Staljina. Njegov novi mandat traje sve do 2030. godine, što mu po ustavu omogućava da se kandiduje za još šest godina.
Tokom svog vladanja, Putin je transformisao Rusiju i postavio je kao zemlju koja značajno utiče na globalnu politiku. Međutim, njegovu vladavinu prate i kontroverze, poput rata u Ukrajini i represije nad političkim protivnicima.
Ukrajinski sukob je eskalirao do tačke gde se Ruske snage sukobljavaju sa ukrajinskim snagama, uz velike gubitke na obe strane. Putin je obećao da će štititi ruski suverenitet i bezbednost, ali Zapad ga je sankcionisao zbog intervencije u Ukrajini.
Putinova popularnost kod kuće usko je povezana sa ekonomskim uspesima, ali ruska ekonomija se okrenula na ratni osnov, trošeći rekordne iznose na odbranu.
U politici unutar Rusije, Putin sprovodi represiju nad opozicijom i nezavisnim medijima. Zakoni su usvojeni kako bi se suzbile slobode izražavanja, a kritičari Putinovog režima suočavaju se sa zatvorskim kaznama i progonom.
Na početku novog mandata, Putin će morati da se suoči sa izazovima unutar vlade, posebno u Ministarstvu odbrane, gde su nedavno izbili skandali zbog korupcije.
Dok Putin nastavlja svoju vladavinu, njegova politika i postupci ostaju pod lupom kako unutar Rusije, tako i širom sveta, gde se postavlja pitanje kakve će korake preduzeti u narednih šest godina.
