Kada nam istraživanja kažu da ishrana naših baka i dedova može uticati na naše zdravlje decenijama kasnije, može biti teško da se otrgnemo osećaju da genetika određuje putanju našeg blagostanja.
Ali koliko je naše zdravlje zapravo određeno našim genima i kakav uticaj ima naš način života, na bolje ili na gore? Možemo li zaista da prevaziđemo genetske karte koje smo dobili i produžimo svoje živote tako što ćemo dobro jesti i često vežbati, kao što neka istraživanja sugerišu?
Nova studija na više od 350.000 ljudi iz Velike Britanije otkrila je da izbor zdravog načina života može da nadoknadi genetski rizik od umiranja mladih za čak 62 odsto.
„Prema našim saznanjima, naša studija je prva koja istražuje zajedničku povezanost genetskog rizika i faktora načina života sa životnim vekom čoveka“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Prethodne epidemiološke studije su se bavile jednim ili drugim, ali sa podacima iz tri velike, dugoročne populacione studije koje istražuju veze između genetike, životne sredine i bolesti, ova nova studija mogla bi da uporedi efekat genetskog rizika i faktora načina života na dugovečnost istovremeno. .
Tim istraživača sa nekoliko univerziteta u Kini i Univerziteta u Edinburgu u Velikoj Britaniji analizirao je podatke o više od 350.000 odraslih ljudi evropskog porekla, koji su regrutovani u britansku Biobank studiju od 2006. do 2010. i praćeni u proseku od skoro 13 godina. .
Učesnici su pitani o njihovoj ishrani, fizičkoj aktivnosti, pušenju, unosu alkohola, obliku tela i trajanju sna, i grupisani u tri nivoa na osnovu njihovih odgovora. Istraživači su takođe podelili učesnike u tri kategorije na osnovu poznatih genetskih faktora rizika koji se nazivaju poligenski rezultati rizika – izvučeni iz američkih studija – koji utiču na životni vek.
Slično prethodnim porodičnim studijama, istraživači su otkrili da sama genetika može povećati rizik od rane smrti za 21 odsto.
Nezdrav način života koji uključuje loš san, malo vežbanja, prerađenu hranu, cigarete i alkohol takođe je povezan sa 78 odsto većim rizikom od ranog umiranja, bez obzira na nečiju genetsku predispoziciju.
Ljudi sa nezdravim načinom života i genetskom predispozicijom za kraći životni vek imali su dvostruko veće šanse da umru od neslučajnih stanja koja nisu povezana sa KOVID-om tokom perioda istraživanja nego oni sa nižim genetskim rizikom i povoljnijim životnim navikama.
Ali izbor za zdraviji način života – uglavnom nepušenjem, redovnim vežbanjem, dobrom ishranom i dovoljno spavanja – kompenzira genetski rizik od kraćeg života za 62 odsto, otkrili su istraživači.
„Ova studija razjašnjava ključnu ulogu zdravog načina života u ublažavanju uticaja genetskih faktora na smanjenje životnog veka“, zaključuju istraživači.
Međutim, ovo je opservaciona studija, tako da se ne mogu izvući čvrsti zaključci o uzroku i posledici. Većina učesnika je bila belo-evropskog porekla, tako da se nalazi ne mogu generalizovati ni na druge populacije.
Štaviše, učesnici su ispitani o njihovom načinu života samo u jednom trenutku, kada su se pridružili studiji, a proučavane genetske varijante su obuhvatile samo mali deo genetskog rizika povezanog sa kraćim životnim vekom, tako da bi moglo biti mnogo više DNK u igra.
Još jedno veliko pitanje na koje se ova studija nakratko dotakla je u kom uzrastu ljudi prave pozitivne promene u svom životnom stilu.
Analiza je otkrila da bi ljudi sa visokim genetskim rizikom od kraćeg života mogli da dodaju otprilike još 5 godina svom očekivanom životnom veku u dobi od 40 godina ako su primenili promene u načinu života. Druga istraživanja pokazuju važnost njihovog održavanja.
„S obzirom na to da se navike ponašanja u načinu života obično razvijaju pre srednjih godina, preduzimanje efikasnih intervencija u javnom zdravlju je od ključnog značaja za one sa visokim genetskim rizikom da produže svoj životni vek pre formiranja fiksnog načina života“, zaključuju istraživači.
