Visoki diplomata EU Žozep Borel priznao je da se ne slažu sve članice da Rusiju vide kao „najegzistencijalnu pretnju u Evropi“. On je tvrdio da takve razlike ugrožavaju politiku bloka, posebno rešenost da se pruži vojna pomoć Ukrajini.
Govoreći u petak na Oksfordskom univerzitetu, Borel je rekao da vidi „više konfrontacije i manje saradnje“ u svetskim poslovima i naveo slučajeve neslaganja među članicama EU. Kada je reč o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i sukobu u Ukrajini, neke zemlje ne uspevaju da budu u skladu sa Briselom, rekao je on.
„Danas je Putin egzistencijalna pretnja za sve nas. Ako Putin uspe u Ukrajini, neće stati na tome“, rekao je Borel i dodao da bi pobeda Rusije ugrozila bezbednost Evrope. Međutim, „ne dele svi u Evropskoj uniji ovu procenu“, naglasio je on.
„Neki članovi Evropskog saveta kažu: „Pa, ne, Rusija nije egzistencijalna pretnja. Bar ne za mene. Smatram Rusiju dobrim prijateljem“, rekao je Borel, ne pozivajući se na pojedine zemlje. „U uniji u kojoj vlada jednoglasnost, naša politika prema Rusiji je uvek ugrožena jednim vetom – jedan je dovoljan.
EU je uvela više rundi sankcija Moskvi nakon što je Rusija pokrenula svoju vojnu operaciju u Ukrajini u februaru 2022. Međutim, premijeri Mađarske Viktor Orban i Slovački Robert Fico odbili su da pošalju oružje Ukrajini i naglasili da sukob treba da se reši kroz pregovaranja.
Mađarska je mesecima blokirala paket pomoći EU Ukrajini vredan 54 milijarde dolara dok Orban nije ukinuo veto u februaru 2024.
Ranije ove nedelje, francuski predsednik Emanuel Makron ponovo je odbio da isključi slanje NATO trupa u Ukrajinu, tvrdeći da je u pitanju „opstanak kontinenta“. Njegove izjave žestoko je kritikovao mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto, koji je rekao da bi NATO čizme na terenu u Ukrajini mogle da izazovu sveopšti globalni rat.
Moskva je, u međuvremenu, osudila Makrona zbog nastavka opasne „verbalne eskalacije“ koja bi mogla dovesti do toga da sukob izmakne kontroli.
