Tajvan se ističe kao svetionik demokratije, inovacija i otpornosti u sve autokratskijem regionu. Ali ovo je pod rastućom pretnjom.
Poslednjih godina Kina je koristila razne taktike „sive zone” da izvrši pritisak na Tajvan da prihvati pokušaje Komunističke partije za ujedinjenjem. Ovo je uključivalo i navalu sajber napada, koji ne samo da predstavljaju značajnu pretnju nacionalnoj bezbednosti Tajvana, već takođe nastoje da potkopaju njegove demokratske procese.
Ovi napadi se kreću od pokušaja krađe identiteta do sofisticiranih upada malvera. Napadi oštećenja veb sajta i napadi distribuiranog uskraćivanja usluge (DDoS) često se viđaju tokom značajnih događaja, kao što je poseta Nensi Pelosi u avgustu 2022. godine, tadašnje predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa. Među metama su vladine agencije, obrazovne institucije, prodavnice i železničke stanice.
Dakle, kako se Tajvan brani od ovih napada? I može li to nastaviti da čini dok kineska taktika postaje sve sofisticiranija?
Uprkos tehnološkoj sposobnosti Tajvana i snažnim merama sajber bezbednosti, on je i dalje glavna meta zlonamernih aktera koji žele da poseju haos u zemlji.
Prema rečima visokih vladinih zvaničnika, Tajvan prima oko pet miliona sajber napada dnevno. Frontinet, američka firma za sajber bezbednost, otkrila je da je Tajvan doživeo nešto više od polovine milijardi napada malvera otkrivenih u azijsko-pacifičkom regionu u prvoj polovini 2023.
Intenzitet sajber napada dostigao je nove visine tokom izbora na Tajvanu u januaru 2024. — što je kritična tačka na njegovom demokratskom putu. Ministarstvo digitalnih poslova izvestilo je o široko rasprostranjenoj upotrebi taktike socijalnog inženjeringa da bi se ljudi primorali da kliknu na linkove ili preuzmu datoteke, što je onda omogućilo počiniocima da ukradu osetljive informacije.
Jedan posebno alarmantan incident uključivao je „glumca pretnje“ po imenu Earth Lusca, koji cilja organizacije od interesa za kinesku vladu.
Od decembra do januara, ovaj glumac je e-poštom slao zlonamernu zip datoteku pod nazivom „Ratovanje Kine u sivoj zoni protiv Tajvana“ odabranim ciljevima, uključujući vladine i obrazovne institucije i novinske medije na Tajvanu. Datoteka je dizajnirana da instalira zlonamerni softver za infiltriranje računarskih sistema. Takođe je uključivao dokumente koje su napisali stručnjaci za odnose Tajvana i Kine, za koje se veruje da su ukradeni od autora ili agencija koje ih poseduju.
Tajming ovih napada, koji su dostigli vrhunac samo 24 sata pre izbora, podvukao je njihovu stratešku nameru da potkopaju izborni integritet Tajvana.
Ovi napori da se destabilizuje Tajvan nisu ograničeni na konvencionalne tehnike hakovanja. Kampanje dezinformacija takođe nanose političku, ekonomsku i socijalnu štetu zemlji.
Uoči izbora, na primer, poplava lažnih narativa i izmišljenih sadržaja kružila je društvenim medijima. Oni su bili usmereni na vladajuću Demokratsku progresivnu partiju (DPP), koja se zalaže za tajvanski suverenitet.
Među najneverovatnijim primerima bilo je širenje e-knjige od 300 stranica pod naslovom „Tajna istorija Tsai Ing-vena“ (蔡英文秘史), opterećene neosnovanim optužbama o tajvanskom predsedniku sa ciljem da naruše poverenje javnosti u nju i njena zabava. Tvrdilo se, na primer, da je Cajeva majka bila prostitutka.
Takođe je prikazao Caija kao podlog, moralno korumpiranog diktatora koji je seksualno promiskuitetan i gladan moći. Tajvanski bezbednosni zvaničnici rekli su da knjiga nosi obeležje kineskog Ministarstva državne bezbednosti.
Koristeći AI alate kao što je Capcut, koji je razvio kineski tehnološki gigant BiteDance, programeri knjige su takođe proizveli i distribuirali lažne video zapise vesti za društvene medije. Uz glasove generisane veštačkom inteligencijom i voditelje lažnih vesti, ovi video snimci su proizvedeni sa alarmantnom efikasnošću i odmah zamenjeni ako bi ih platforme uklonile.
Štaviše, na društvenim mrežama su kružile glasine da predsednički kandidat DPP-a Lai Ching-te ima vanbračne sinove i da drugi kandidati imaju vanbračne veze. Video snimci su koristili duboke lažne tehnologije kako bi tvrdnje izgledale realnije kako bi obmanule javnost.
Iako ove kampanje nisu bile sasvim uspešne — Lai je osvojio predsedničku funkciju — one su i dalje razlog za zabrinutost.
Orkestrirane kampanje dezinformacija postaju sve sofisticiranije i rasprostranjenije, posebno uz podršku generativne veštačke inteligencije i softvera dubokog lažiranja. A njihov potencijal da utiču na javno mnjenje ili podstaknu političku polarizaciju mogao bi postepeno da oslabi tajvansku demokratiju i stvori nestabilnost.
I ove taktike se takođe mogu ponoviti na drugim mestima. Druge zemlje zabrinute zbog uticaja sajber napada i kampanja dezinformacija na svoje izbore i demokratske institucije treba da obrate pažnju.
Kao odgovor na ove višestruke pretnje, Cai, odlazeći predsednik, je naglasio da je sajber bezbednost sinonim za nacionalnu bezbednost.
Međutim, postojeći propisi o sajber bezbednosti u zemlji prvenstveno ciljaju na sajber kriminal. Zbog nejasne granice između sajber kriminala i sajber ratovanja, Tajvan treba da usvoji holističkiji pristup. Ovo bi trebalo da obuhvati preventivne mere, strategije brzog reagovanja i pojačanu javno-privatnu i međunarodnu saradnju.
Na primer, Tajvan sada razvija sopstvenu uslugu satelitskog interneta — alternativu Starlinku Elona Maska — kako bi smanjio potencijalnu štetu od prekinutih podvodnih internet kablova.
U saradnji sa Američkim institutom Na Tajvanu, vlada takođe promoviše okvir sajber bezbednosti Ministarstva odbrane SAD za lokalna preduzeća kako bi ih učinila otpornijima na napade. A u januaru, Tajvanski istražni biro Ministarstva pravde osnovao je novi istraživački centar koji ima za cilj borbu protiv pretnje dezinformacijama na mreži.
Nevladine organizacije kao što su Doublethink Lab, Cofacts i Taivan Factcheck Center takođe igraju značajnu ulogu kroz praćenje u realnom vremenu stranog uticaja i kampanja dezinformacija i usluga provere činjenica.
Međutim, sa napretkom tehnologije, sajber napadi i dezinformacije će se razvijati. Zbog toga su druge komponente neophodne za izgradnju sveobuhvatne strategije sajber odbrane. Ovo uključuje povećana ulaganja u infrastrukturu sajber bezbednosti, podsticanje digitalne pismenosti i promovisanje odgovornog ponašanja na mreži.
Samo kroz kolektivnu budnost i usklađene napore Tajvan može da zaštiti svoje demokratske vrednosti pred nemilosrdnim sajber pretnjama.
