Mnoge organizacije posvećene borbi protiv demencije preporučuju održavanje zdrave težine kao jednu od preventivnih mera. Međutim, postoje studije koje sugerišu da gojaznost može imati neočekivane veze sa demencijom. Kako se ovo pitanje posmatra iz naučne perspektive?
Dokazi koji povezuju gojaznost sa demencijom na prvi pogled izgledaju ubedljivo. Na primer, poznato je da je gojaznost u srednjim godinama povezana sa povećanim rizikom od razvoja demencije u kasnijem životu. Osim toga, gojaznost može dovesti do oštećenja malih krvnih sudova koji snabdevaju mozak krvlju, što je faktor rizika za razvoj demencije.
Ipak, situacija nije tako jednostavna. Na primer, uprkos povećanju broja gojaznih osoba, u nekim delovima sveta opada stopa demencije. Ova paradoksalna situacija izaziva dodatnu zabrinutost i postavlja pitanje da li je gojaznost zapravo povezana sa smanjenim rizikom od demencije.
Većina istraživanja o ovoj temi oslanja se na opservacione studije, koje prate velike grupe ljudi tokom dugog vremenskog perioda. Međutim, ove studije su sklone pristrasnostima koje mogu otežati tumačenje rezultata. Na primer, može se dogoditi „obrnuta uzročnost“ – ljudi koji su već u ranim fazama demencije mogu gubiti težinu, što dovodi do pogrešne veze između gojaznosti i demencije.
Još jedan izazov u istraživanju ove veze je „zbunjujuća pristrasnost“, gde su rezultati povezani sa faktorima koji su zajednički gojaznosti i demenciji, poput niže inteligencije u detinjstvu.
Jedan od načina da se prevaziđu ovi izazovi je korišćenje Mendelove studije randomizacije, koja se oslanja na genetsku randomizaciju da bi istražila vezu između gojaznosti i demencije. Iako su neka istraživanja pokazala neke rezultate, potrebno je dalje istraživanje kako bi se donela konačna odluka.
U zaključku, iako još uvek nema jasnog odgovora na pitanje da li gojaznost povećava rizik od demencije, održavanje zdrave težine ostaje važna preventivna mera. Nauka će nastaviti da istražuje ovu kompleksnu vezu kako bi se donela konačna odluka.
