Iako je za vreme pandemije kovida samo osam procenata hospitalizovanih zbog te bolesti u svetu bolovalo od bakterijske infekcije koja zahteva lečenje antibioticima, čak 75 procenata svih pacijenata lečeno je antibioticima po principu “za svaki slučaj”, navodi se u novom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije.
Tako nekontrolisana upotreba antibiotika, kako je navedeni, verovatno je doprinela daljem globalnom rasprostranjenju antimikrobijalne rezistencije, odnosno otpornosti bakterija na antibiotike.
Ovi lekovi su u preteranoj meri upotrebljeni u regionu Istočnog Mediterana i Afrike, gde je na taj način, u period između 2020. i 2022. godine, lečeno 83 procenta obolelih, dok je na području Zapadnog pacifika više od trečine obolelih tretirano za svaki slučaj upotrebom antibiotika.
Istovremeno, u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama upotreba antibiotika bila je veća od uobičajene, ali su vremenom lekari znatno smanjili prepisivanje ovakvih lekova.
Prema navodima u izveštaju SZO, čak 81 procenat teško obolelih od kovida u svetu lečeno je antibioticima, dok je pacijentima koji su imali blažu formu te bolesti, takođe u mnogim slučajevima, takvo lečenje bilo nepotrebno prepisano.
Izveštaj je baziran na podacima i analizi 450.000 hospitalizovanih pacijenata u 65 zemalja širom sveta, navela je SZO, napominjući da je hitno potrebna promena politike prepisivanja upotrebe antibiotika.
Otpornost na ovu vrstu medikamenata predstavlja ozbiljnu pretnju daljem uspešnom razvoju zdravstvene zaštite u svetu, uzrokuje poteškoće u stočarstvu i proizvodnji hrane i negativno utiče na globalni ekonomski napredak. Prema nekim podacima, 2019. godine u svetu je zabeleženo više od 1,27 miliona smrtnih slučajeva zbog otpornosti na antibiotike, a procenjuje se da bi do polovine stoleća broj preminulih mogao da dostigne deset miliona.
