Kao rezultat klimatske krize, globalno zagrevanje podiže temperature širom sveta — a bumbari se, kao i ljudi, bore da se izbore sa domovima koji ne mogu da pobede toplotu.
U novom članku objavljenom u Frontiers in Bee Science, naučnici identifikuju porast toplote kao potencijalnog krivca za smanjenje populacije bumbara širom sveta, ugrožavajući sposobnost bumbara da grade gnezda pogodna za život u kojima se mogu razviti zdrave larve.
„Smanjenje populacija i raspona nekoliko vrsta bumbara može se objasniti problemima pregrevanja gnezda i legla“, rekao je dr Piter Kevan sa Univerziteta Guelph, Kanada, glavni autor članka.
„Ograničenja u preživljavanju bumbarskog legla ukazuju na to da je toplota verovatno glavni faktor, pri čemu je zagrevanje gnezda iznad oko 35 stepeni Celzijusa smrtonosno, uprkos izuzetnom kapacitetu bumbara da termoregulišu.
Širom sveta postoji mnogo vrsta bumbara koji žive u različitim sredinama. Mnoge od ovih vrsta su u opadanju zbog klimatskih promena, ali se pokazalo da je teško identifikovati uzročni faktor.
Međutim, pregledajući literaturu, Kevan i kolege su identifikovali kritičnu sličnost između ovih vrsta, bez obzira na geografski raspon: optimalna temperatura njihovih gnezda, 28–32 stepena Celzijusa.
„Možemo pretpostaviti da sličnost odražava evolucionu srodnost različitih vrsta“, rekao je Kevan.
Pošto se čini da je ova karakteristika uobičajena za toliko vrsta, možda ima ograničenu evolucionu plastičnost, što znači da bi bumbari teško prilagođavali rastuće temperature i da bi se borili da ostanu unutar svoje termalno neutralne zone – tačke u kojoj će ostati u pravu. temperatura zahteva minimalne metaboličke troškove. Toplotni stres koji vodi vrstu van ovog opsega je opasan.
„Previše visoke temperature su štetnije za većinu životinja i biljaka nego hladne temperature. Kada su uslovi hladni, organizmi koji ne regulišu metabolički svoju telesnu temperaturu jednostavno se usporavaju, ali kada temperature postanu previsoke, metabolički procesi počinju da se raspadaju i prestaju“, rekao je Kevan. „Smrt nastupa brzo.“
Pregledajući 180-godišnju literaturu, Kevan i kolege su otkrili da izgleda da bumbari mogu da prežive na temperaturi do 36 stepeni Celzijusa i da se optimalno razvijaju na oko 30-32 stepena Celzijusa – iako se to može razlikovati između vrsta i biogeografskih uslova. Dok bumbari imaju neke adaptacije ponašanja koje im omogućavaju termoregulaciju, to možda neće biti dovoljno da se izbore sa klimatskim promenama.
Pored toga, kolonija bumbara takođe deluje kao „superorganizam“, gde reproduktivna sposobnost zavisi od kolektivnog opstanka i reprodukcije kolonije, a ne od pojedinačnih pčela.
Jedan bumbar može bolje da se nosi sa toplotom od drugog, ali ako je gnezdo prevruće da bi podiglo zdrave larve, cela kolonija pati, bez obzira na prilagođavanje pojedinih bumbara.
„Uticaj visokih temperatura gnezda nije mnogo proučavan, što je iznenađujuće“, rekao je Kevan. „Možemo pretpostaviti da bi temperature u gnezdu iznad sredine 30-ih Celzijusa verovatno bile veoma štetne i da bi smrt iznad 35 stepeni Celzijusa nastupila, verovatno prilično brzo.
Istraživanja pčela pokazuju da više temperature gnezda ugrožavaju snagu i reproduktivnu sposobnost pčelinjih matica i dovode do toga da manje pčele radilice budu u lošijem stanju. Ako toplota ima sličan efekat na bumbare, tako da kolonije proizvode manje zdravih potomaka na višoj temperaturi, onda bi globalno zagrevanje moglo direktno da dovede do njihovog opadanja.
Kako bi osigurali da bumbari nastave da napreduju, naučnici pozivaju na dodatna istraživanja o onome što kažu da je nedovoljno istražen aspekt ekologije bumbara: morfologija gnezda, svojstva materijala, temperatura i termoregulacija. Možda je moguće da neke kolonije bumbara prilagode svoj izbor mesta za gnezdo i oblik ili ponašanje da ohlade svoja gnezda.
Radar koji prodire u zemlju mogao bi da pomogne u proučavanju vrsta koje se gnezde u zemlji, dok bi protočna respirometrijska analiza gnezda na različitim temperaturama mogla pomoći naučnicima da procene stres na pčelinje kolonije unutra. Moramo i da razumemo kako se različite kolonije nose sa istim uslovima i kako se različite vrste nose sa različitim uslovima, uključujući da li neke vrste bumbara imaju šire termalno neutralne zone, što im daje veću otpornost.
„Nadamo se da će budući naučnici moći da uzmu ideje koje predstavljamo i primene ih u sopstvenom istraživanju zdravlja i razgovora bumbara“, zaključio je Kevan.
