Novo istraživanje koje su predvodili akademici sa Rojal Holoveja, Univerziteta u Londonu, objavljeno u časopisu Nauka o razvoju, sugeriše da deca i adolescenti ostaju uzbuđeni učenjem novih reči, sve do odraslog doba.
Studija, koju je vodio profesor Saloni Krišnan sa Odeljenja za psihologiju, istraživala je koliko deca i adolescenti uživaju u učenju značenja novih reči, kao i koliko ih dobro zadržavaju tokom vremena. Ovo bi sugerisalo da takvo učenje može biti suštinski motivirajuće.
Nedavna istraživanja su pokazala da odrasli doživljavaju osećaj nagrade ili „zujanja“ kada uspešno nauče nove reči što značajno poboljšava dugotrajno pamćenje novostečenih reči. Ovo je povezano sa dopaminergičkim krugom u mozgu, koji se obično uključuje za spoljne nagrade kao što je novac.
Istraživači u ovoj studiji nameravali su da primene ove nalaze kod dece, da vide da li se i oni osećaju na isti način u pogledu učenja i pamćenja novih reči.
U studiji je učestvovalo 345 dece uzrasta od 10 do 18 godina. Deca su imala 40 pokušaja samostalnog tempa, koji su uključivali uparivanje dve rečenice kako bi dobili smisao nove reči koju su učili.
Deca su imala zadatak da razrade značenje nove reči tako što će predvideti na osnovu rečeničnog konteksta. Zatim su zamoljeni da ocene svoje emocije, uključujući samopouzdanje, sreću i uzbuđenje, nakon svakog pitanja.
Istraživanje je pokazalo da ne samo da su deca i adolescenti naučili i zadržali reči, već su i iskustvo uspešnog učenja bilo prijatno. Ovo je prva demonstracija da je učenje jezika suštinski korisno kod dece i daje naznake zašto tražimo reči i uživamo u učenju (za razliku od naših najbližih evolucionih rođaka šimpanzi).
Profesor Saloni Krišnan, sa Odeljenja za psihologiju u Rojal Holoveju, rekao je: „Bilo je važno sprovesti ovo rigorozno istraživanje da bismo razumeli zašto deca uče reči.“
„Naši nalazi nedvosmisleno pokazuju da deca smatraju takvo učenje suštinski nagrađujućim — i nisu im potrebne spoljne nagrade kao što je validacija. Mislim da je iskustvo uživanja važan signal za traženje novog znanja i izgradnju našeg rečnika.“
„Ovo nam pomaže da identifikujemo aspekte učenja koje deca smatraju nagrađujućim, a u budućnosti bi nam moglo pomoći da osmislimo zanimljivije programe. Na primer, u mojoj laboratoriji, sada procenjujemo da li neurodivergentna deca, kao što su deca sa disleksijom, doživite nagradu na isti način“.