Očekuje se da će Ukrajina, trgovina i investicije dominirati prvim putovanjem kineskog lidera Si Đinpinga u Evropu u poslednjih pet godina, dok azijski gigant obnavlja svoje spoljne odnose nakon dužeg odsustva tokom pandemije Covid-19.
Si će u ponedeljak započeti turneju u Parizu, sastati se sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, koji je naglašavao ideju evropske strateške autonomije od Sjedinjenih Država. SAD u spoljnoj politici, očigledna referenca na američku podršku samoupravnoj republici Tajvan, za koju Kina tvrdi da je sopstvena teritorija koja će biti aneksirana silom ako je potrebno.
Nakon što je napustio Francusku, Si će posetiti Mađarsku i Srbiju, koje se smatraju prijateljskim Kini i bliskim ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, odbacujući kritike Zapada o njegovoj invaziji na Ukrajinu u punom obimu.
Sijeve evropske posete biće pomno praćene u Vašingtonu zbog znakova smanjenja podrške njegovim ključnim spoljnopolitičkim ciljevima.
Kineski lider će doputovati u Francusku baš u trenutku kada Pariz privodi kraju svoje pripreme za održavanje Letnjih olimpijskih igara, događaja u koji Kina ulaže ogroman nacionalni prestiž.
Francuska vidi posetu Sija, kojom se zvanično obeležava 60 godina francusko-kineskih diplomatskih odnosa, kao važan diplomatski trenutak i želi da se fokusira na šire odnose Kine sa EU. Makron je u ponedeljak na razgovore pozvao predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen.
To dolazi mesec dana pre nego što Makron, koji se pozicionira kao diplomatski lider Evrope, ugosti Bajdena u sličnu državnu posetu.
To je takođe znak „dobrih vibracija iz Makronove posete Kini u aprilu prošle godine“, rekla je Keri Braun, profesorka kineskih studija i direktorka Lau kineskog instituta na Kings koledžu u Londonu.
„Ovo je veoma strateška poseta Sija Evropi. A u njegovom itineraru možete sada da predočite rune kineske politike prema Evropi, jačajući tradicionalne veze koliko god je to moguće i jačajući nove“, rekao je Braun.
Si je takođe u poseti Budimpešti, gde se mađarski premijer Viktor Orban, koji je na vlasti već 14 godina, suočava sa političkim izazovima opozicije zbog svog autoritarnog stila.
Mađarska se nalazi na sredini između svog članstva u EU i NATO-u i neobične otvorenosti za diplomatske i trgovinske odnose sa istočnim autokratijama kao što su Rusija i Kina.
Orban, desničarski populista koji je uspostavio bliske veze sa Rusijom, mesecima je odlagao ulazak Švedske u NATO. Kina je navela širenje NATO-a kao provociranje Rusije da izvrši invaziju na Ukrajinu.
Mađarska je prva članica EU koja učestvuje u Sijevoj potpisanoj inicijativi Pojas i put koja nastoji da izgradi milijarde dolara puteva, luka, elektrana i druge infrastrukture širom Azije, Afrike i šire.
Orban je bio jedini lider EU koji je prisustvovao konferenciji u Pekingu o BRI, koji je kritikovan zbog zakopavanja zemalja učesnica u dugove i neispunjenja obećanih investicija, nešto što je navelo Italiju da odustane prošle godine.
Uprkos tome, mađarska vlada je produbila svoje ekonomske veze sa Kinom, pri čemu je najveću pažnju privukao širenje kineskih fabrika baterija za električna vozila (EV) širom zemlje. U blizini Debrecina, drugog po veličini grada u Mađarskoj, u toku je izgradnja fabrike električnih baterija od skoro 550 jutara, 7,3 milijarde evra (7,9 milijardi dolara), što je najveća direktna strana ulaganja u Mađarskoj.
Kina je takođe uložila velika sredstva u infrastrukturu kako bi povezala Mađarsku sa svojim južnim susedom Srbijom, Sijevom sledećom stanicom na njegovoj evropskoj turneji.
Mađarska i Srbija su 2014. godine zaključile sporazum sa Pekingom o modernizaciji železničke pruge između njihovih prestonica Budimpešte i Beograda, deo plana Pojasa i puta za povezivanje sa lukom Pirej u Grčkoj koju kontrolišu Kinezi, na jugu, ulaz tačka za kinesku robu u centralnu i istočnu Evropu.
Očekuje se da će projekat vredan 2 milijarde dolara biti završen 2026. godine, nakon brojnih odlaganja.
Si će u Srbiji razgovarati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, sa čijom vladom Kina ima čvrste odnose.
Dve zemlje imaju dugu istoriju prijateljstva, posebno od 1999. godine, kada je NATO bombardovao kinesku ambasadu u Beogradu, ubivši tri kineska državljana, tokom vazdušnog rata da bi okončao brutalni udar Srbije protiv albanskih separatista na Kosovu.
SAD su se izvinile, rekavši da je krivac za pogrešan odabir meta, ali incident je doveo do nasilnih napada na američke diplomatske instalacije u Kini i podstakao antiameričko raspoloženje u obe zemlje koje traje do danas.
2022. godine, ubrzo nakon ruskog napada na Ukrajinu, Srbija je primila polutajnu isporuku sofisticiranog kineskog protivvazdušnog sistema koji je uleteo u šest transportnih aviona kineskog vazduhoplovstva I-20. Isporuku oružja preko teritorije najmanje dve zemlje članice NATO-a, Turske i Bugarske, stručnjaci su videli kao demonstraciju rastućeg globalnog dometa Kine.
Kina tvrdi da je neutralna u ukrajinskom sukobu, ali su Si i Putin izjavili da njihove vlade imaju „prijateljstvo bez ograničenja“ pre napada Moskve na Ukrajinu. Kina je odbila da nazove ruski napad invazijom i optužena je za jačanje kapaciteta Rusije za proizvodnju oružja i njene vojne prednosti protiv Ukrajine, koja čeka desetine milijardi zapadne vojne pomoći.
Nacrt zakona o vojnoj pomoći SAD usvojen prošle nedelje predviđa 61 milijardu dolara za Ukrajinu, kao i 8 milijardi dolara za suzbijanje kineskih pretnji na Tajvanu i Indo-Pacifiku, što je Kina osudila kao opasnu provokaciju.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je stav SAD o kineskoj odbrambenoj trgovini sa Rusijom licemeran kada se uzme u obzir uz količinu vojne pomoći koju Vašington pruža Kijevu.
Kina poriče prodaju oružja Rusiji, a SAD kažu da nisu našle direktne dokaze o tome. Međutim, Kina prodaje mašine alatke, mikroelektroniku i drugu tehnologiju koju Moskva zauzvrat koristi za proizvodnju projektila, tenkova, aviona i drugog naoružanja za upotrebu u svom ratu protiv Ukrajine, prema proceni SAD.
