Praćena psima tragačima i policijom, Marija de Hesus Sorija Aguajo i više od deset dobrovoljaca u sredu su pažljivo hodali kroz polja korova i suve zemlje sa očima uprtim u zemlju.
Na rubu Meksiko Sitija, grupa je počela da traži ljudske ostatke i druge dokaze nakon što su istraživači dobrovoljci rekli da je ovo mesto možda lokacija tajnog krematorijuma.
Potraga za telom usledila je nakon što je Ceci Flores, vođa grupe koja traga za telima nestalih u Meksiku, objavila na društvenim mrežama kasno u utorak da je njen tim pronašao kosti, tajne grobnice i lične karte oko ugljenisane jame na južnoj periferiji grada. .
Više od 110.000 ljudi proglašeno je nestalim u toku nasilja kartela, prema meksičkim vlastima. Suočeni sa dubokom nekažnjivosti, „madres buscadoras“ ili „majke koje traže“, poput Sorije Aguajo, formirale su svoje nezavisne grupe da traže ostatke svojih nestalih najmilijih u delovima Meksika razorenim nasiljem.
„Počela sam sopstvenu potragu sama, prateći svojim rukama i tražeći sama na selu“, rekla je 54-godišnja Sorija Aguajo, čiji su posmrtni ostaci pronađeni u Verakruzu 2022. „Moje obećanje ovim ženama je da ću nastaviti da tragam sve dok više ne možemo… jer još uvek ima mnogo (tela) koje nismo pronašli.”
Floresova objava je bila prvi put u skorije vreme da je neko tvrdio da je pronašao takvo mesto za odlaganje tela u meksičkoj prestonici. Rastuće nasilje koje je primećeno u velikim delovima zemlje poslednjih godina tek treba da stigne do prestonice – barem u svom najvisceralnijem obliku.
Ulises Lara, glavni tužilac Meksiko Sitija, rekao je u utorak ujutro da je policija otišla na adrese navedene na pronađenim ličnim kartama i „utvrdila da su obe osobe kojima su te karte pripadale žive i dobrog zdravlja“.
Lara je rekla da je jedna od njih, žena, rekla da je njena kartica i mobilni telefon ukradeni pre oko godinu dana, kada su joj lopovi oteli telefon i ličnu kartu iz ruku dok je bila zaglavljena u saobraćaju.
Iako je to isključilo mogućnost da je telo žene bilo bačeno tamo, sugeriše da su kriminalci koristili lokaciju za uklanjanje dokaza.
Lara je rekla da stručnjaci istražuju kako bi utvrdili prirodu pronađenih ostataka i da li su ljudi. Tužilaštvo je saopštilo da takođe pregleda snimke sigurnosnih kamera i traži moguće svedoke.
Nakon višečasovne potrage po poljima na ruralnim periferijama meksičke prestonice, volonteri su naišli na samo frustraciju.
Dok su neki u grupi sumnjali da će pronaći bilo kakva tela, Flores je rekao da planiraju da nastave sa potragom, dodajući da su već proveli dva dana pretražujući područje pre nego što su pronašli ono za šta veruju da su ljudski ostaci.
„Ako ne pretraže, nikada neće ništa pronaći“, rekla je Flores, dodajući da je srećna što je čula da su tužioci locirali ljude čije su stvari pronađene u toj oblasti.
Otkriće tajnog krematorijuma, ako se potvrdi, predstavljalo bi političku sramotu za vladajuću stranku, koja već dugo vlada Meksiko Sitijem i tvrdi da je prestonica pošteđena velikog dela nasilja narko kartela koje pogađa druge delove zemlje.
To je uglavnom zbog gustog stanovništva grada, ozloglašenog saobraćaja, široke mreže sigurnosnih kamera i velikih policijskih snaga, što verovatno otežava kriminalcima da se ponašaju na isti način kao u provincijskim oblastima.
Ali dok je grad dom za 9 miliona stanovnika, a šire gradsko područje ima oko 20 miliona, veliki delovi južne strane su još uvek mešavina farmi, šuma i planina. U tim krajevima nije neuobičajeno da kriminalci bacaju tela žrtve kidnapovanja.
Dobrovoljni tragači poput Floresa često sprovode sopstvene istrage, ponekad se oslanjajući na savete bivših kriminalaca, jer vlada nije mogla da pomogne. Tragači su bili ljuti zbog vladine kampanje da „pronađu“ nestale osobe tako što će proveriti njihovu poslednju poznatu adresu, da vide da li su se vratili kući bez obaveštavanja nadležnih.
Aktivisti tvrde da je to samo pokušaj da se smanje politički sramotne brojke o nestalima.
Tragači, uglavnom majke nestalih, obično ne pokušavaju da osude bilo koga za otmice svojih rođaka. Kažu da samo žele da pronađu njihove ostatke.
Meksička vlada je malo potrošila na traženje nestalih. Volonteri moraju da zamene nepostojeće službene timove za pretragu u potrazi za tajnim grobnicama u kojima karteli skrivaju svoje žrtve. Vlada nije adekvatno finansirala ili implementirala genetsku bazu podataka koja bi pomogla u identifikaciji pronađenih ostataka.
Ako dobrovoljci nešto pronađu, nadležni organi najviše će poslati policiju i forenzičku ekipu da izvuku posmrtne ostatke, koji u većini slučajeva nikada nisu identifikovani.
Najmanje sedam aktivista koji traže neke od nestalih u Meksiku ubijeno je od 2021.
