Nova studija je istraživala složene obrasce koji dovode do ubistva intimnog partnera (IPH), u nastojanju da se bolje razume i spreči tragični događaj.
Istraživanje se bavilo kriminalnim karijerama ljudi koji su bili uključeni u najmanje jednu incidencu smrtonosnog i nesmrtonosnog nasilja intimnog partnera u Kvebeku, Kanada, tokom tri decenije.
Statistike pokazuju da se oko 20% svih ubistava u zemlji pripisuje IPH.
Koautor dr Sara Pakuette sa Odseka za psihologiju Univerziteta u Portsmutu rekla je: „Ubistvo intimnog partnera je krajnja manifestacija spektra nasilja unutar trenutnih ili prošlih veza.
„Činjenica da ova vrsta ubistva čini petinu svih ubistava u Kanadi znači da je razumevanje predikatora i faktora rizika zločina pitanje života ili smrti.
Studija, objavljena u British Journal of Criminology, prikupila je uvide iz baze podataka o kriminalnim događajima koje je zabeležila policija u provinciji Kvebek između 1990. i 2022. Ona uključuje informacije o kriminalnim karijerama prestupnika, kao i karakteristikama zločina.
Ukupno 175.985 osoba bilo je uključeno u najmanje jedan slučaj nasilja intimnog partnera tokom ovog perioda. Od njih, 1.219 je pokušalo ili ubilo svog partnera.
Istraživači su ispitali nasumični uzorak od 1.276 prestupnika, koji su uglavnom bili muškarci (87%). Od njih, 276 je ubilo svog partnera (92% muškaraca), dok je ostalih 1.000 imalo istoriju nasilja nad njima.
Tim je pronašao slične karakteristike među pojedincima koji su počinili smrtonosno i nesmrtonosno nasilje prema svom partneru. U proseku, prestupnici su počinili dva incidenta nasilja nad svojim partnerom i sedam drugih krivičnih događaja, pri čemu se prvi događaj dogodio u ranim 30-im godinama.
Faktori povezani sa ubistvom intimnog partnera uključuju nasilnu krivičnu istoriju i ponavljanje krivičnih dela. I muški i ženski prestupnici IPH koristili su oštro oružje, sa obrascima koji sugerišu različite motive uključujući samoodbranu, strah i bes.
Nalazi takođe sugerišu da je verovatnoća ubistva intimnog partnera stabilna tokom kriminalne karijere.
Postojale su dve različite kategorije nasilja koje su ukazivale koliko dugo do počinjenja ubistva intimnog partnera. Prvo je bilo teško nasilje—kao što su seksualni napadi i fizičko nasilje—koje bi rezultiralo smrću žrtve u ranoj fazi kriminalne karijere prestupnika. Drugo je bilo hronično nasilje, gde je postojao uporni obrazac agresije i zlostavljanja tokom dužeg perioda, a smrt je nastupila nakon dužeg vremenskog perioda.
„Cilj ove studije je bio da se proširi razumevanje ubistva intimnog partnera“, dodala je dr Paket.
„Naši nalazi pokazuju da teške epizode nasilja intimnog partnera povećavaju kratkoročni rizik od IPH, dok ponovljeni slučajevi različitih nasilnih epizoda povećavaju srednjoročni i dugoročni rizik. Agencije za sprovođenje zakona mogu da iskoriste ovo znanje za razvoj ciljanih strategija prevencije.
Studija je bila saradnja između Univerziteta u Portsmutu u Engleskoj, koju je vodio dr Šopen sa Univerziteta u Lozani u Švajcarskoj, i akademika sa Univerziteta u Montrealu i policije provincije Kvebek u Kanadi.
Autori priznaju nekoliko ograničenja za istraživanje, uključujući regionalnu specifičnost i isključenje širih društvenih i ekoloških faktora. Oni preporučuju budući rad na otklanjanju ovih praznina i daljem usavršavanju modela predviđanja za ubistvo intimnog partnera.
