Skoro 100.000 ljudi u SAD je na listi čekanja za transplantaciju bubrega, prema Mreži za nabavku i transplantaciju organa. Pronalaženje bubrega davaoca koji je kompatibilan i koji odgovara odgovarajućim vrstama krvi i tkiva može biti najveći izazov, posebno kada broj donora nije toliko veliki kao broj ljudi kojima je potrebna transplantacija.
Dr Naim Isa, nefrolog za transplantaciju klinike Maio, kaže da postoje neki uobičajeni mitovi u vezi sa doniranjem živih bubrega koji možda sputavaju neke ljude.
„Želeli bismo da ljudi razmotre davanje bubrega živim jer to spasava živote. Ljudima možemo da dobijemo bolje usklađene bubrege preko veće grupe donatora“, kaže dr Isa.
On kaže da je uobičajena zabluda da donor bubrega mora biti srodnik u prvom stepenu.
„Svako može biti živi donor bubrega i ne mora biti rođak. Može biti nepovezan, može biti poznanik ili može biti bilo ko“, kaže dr Isa.
Drugi mit je da potrebe za donorskim bubrezima potiču od osobe iste rase.
„Bubreg je bubreg. Nije važno koje ste rase; trebalo bi da razmislite o donaciji živog bubrega“, kaže dr Isa.
Kaže da ako ste zabrinuti da ste možda prestari za doniranje, ne biste trebali. Ako ste zdravi i imate više od 18 godina, možda ćete biti pravi par.
„Uopšteno govoreći, mi obično kažemo do 70 godina, ali, u stvari, ne postoji starosna granica za živo davanje bubrega“, kaže dr Isa.
Do nedavno, svako sa dijabetesom tipa 2 bio je isključen kao živi davalac. Ali sada, na osnovu određenih zdravstvenih zahteva, neki od tih kandidata mogu biti podobni.
„Proširivanjem kriterijuma kako bi se omogućilo da više osoba sa dijabetesom tipa 2 budu potencijalni donatori, možemo zatvoriti jaz između velike potražnje za organima i potrebe za transplantacijom bubrega“, kaže dr Isa.
