Prednosti fizičke kondicije za decu prelivaju se na njihovo mentalno zdravlje, pokazuju nova istraživanja.
Dosta vežbanja može zaštititi od simptoma depresije, anksioznosti i poremećaja hiperaktivnosti sa nedostatkom pažnje (ADHD), otkrila je nova studija objavljena 29. aprila u časopisu JAMA Pediatrics.
I što više vežbanja, to bolje: veći učinak u kardiovaskularnim aktivnostima, snaga i mišićna izdržljivost bili su povezani sa još većom zaštitom od problema mentalnog zdravlja.
Nalazi stižu dok Amerika nastavlja da se bori sa porastom dijagnoza mentalnog zdravlja među decom i adolescentima.
Nova studija, koju su sproveli istraživači na Tajvanu, uporedila je podatke iz Tajvanskog nacionalnog studentskog testa fitnesa i Nacionalne baze podataka istraživanja osiguranja, koja beleži medicinske tvrdnje, dijagnoze, recepte i druge medicinske informacije. Istraživači su koristili anonimne podatke da uporede fizičku spremnost učenika sa njihovim mentalnim zdravljem.
Rizik od poremećaja mentalnog zdravlja je ponderisan u odnosu na kardio fitnes, mereno vremenom učenika u trčanju na 800 metara; izdržljivost mišića, naznačena brojem izvedenih trbušnjaka; i snagu mišića, merenu skokom u dalj iz mesta.
Šta su otkrili? Veći učinak u svakoj aktivnosti bio je povezan sa manjim rizikom od poremećaja mentalnog zdravlja. Na primer, smanjenje od 30 sekundi u vremenu od 800 metara bilo je povezano sa manjim rizikom od anksioznosti, depresije i ADHD-a kod devojčica. Kod dečaka je bio povezan sa nižom anksioznošću i manjim rizikom od ADHD-a.
U međuvremenu, povećanje od pet trbušnjaka u minuti bilo je povezano sa manjom anksioznošću i rizikom od ADHD-a kod dečaka, a povezano je sa smanjenim rizikom od depresije i anksioznosti kod devojčica.
„Ovi nalazi ukazuju na potencijal kardiorespiratorne i mišićne kondicije kao zaštitnih faktora u ublažavanju pojave poremećaja mentalnog zdravlja kod dece i adolescenata“, napisali su istraživači u studiji.
Američki generalni hirurg dr Vivek Murti nazvao je mentalno zdravlje nacionalnom krizom i u velikoj meri se fokusirao na mentalno zdravlje adolescenata. Godine 2021. izdao je retko javno savetovanje na tu temu. Tadašnja statistika je otkrila alarmantne trendove: od 2001. do 2019. godine, stopa samoubistava za Amerikance starosti od 10 do 19 godina porasla je za 40%, dok su hitne posete u vezi sa samopovređivanjem porasle za 88%.
Stručnjaci sugerišu da je teška upotreba ekrana zamenila san, vežbanje i lične aktivnosti, što se sve smatra ključnim za zdrav razvoj.
„[Novi] nalaz naglašava potrebu za daljim istraživanjem ciljanih programa fizičke kondicije“, zaključili su istraživači. U međuvremenu, programi vežbi „imaju značajan potencijal kao primarne preventivne intervencije protiv mentalnih poremećaja kod dece i adolescenata“, napisali su.
