Nedostatak podataka iz hemijske industrije u EU često onemogućava procenu da li supstance, na primer, koje se koriste u proizvodima široke potrošnje, izazivaju endokrine poremećaje.
Kao rezultat toga, istraživači preporučuju ažuriranje zahteva za informacijama u zakonodavstvu EU, REACH. Oni takođe predlažu različite pristupe za procenu hemijskih supstanci kako bi se osiguralo da su sve dostupne informacije u potpunosti iskorišćene.
Istraživači sa Nacionalnog instituta za hranu DTU i Univerziteta Južne Danske pregledali su naučnu literaturu za Dansku agenciju za zaštitu životne sredine kako bi pronašli supstance koje pokazuju znake endokrinih poremećaja i na taj način su potencijalno štetne za ljude i životnu sredinu.
Rezultati studije objavljeni su u novom izveštaju Centra za endokrine disruptore (CeHoS). U studiji, istraživači su otkrili rasprostranjen nedostatak podataka, posebno u vezi sa uticajima na životnu sredinu. Istraživači naglašavaju da je ovaj nedostatak podataka duboko problematičan.
„Studija pokazuje da postoji velika potreba da se ažuriraju zahtevi za informacijama u uredbi EU, REACH, kako bi se uključile informacije o svojstvima endokrinih poremećaja“, kaže Mari Luiz Holmer, specijalni konsultant na DTU Nacionalnog instituta za hranu i koautor izveštaja .
U EU je veoma prioritet da se minimizira izloženost ljudi i životne sredine supstancama koje ometaju endokrine funkcije. Međutim, podaci koje su kompanije prijavile u skladu sa zakonodavstvom EU o industrijskim hemikalijama, REACH, retko sadrže informacije koje se mogu koristiti za procenu da li te supstance izazivaju endokrine poremećaje u životnoj sredini. Za 70% od više od 26.000 industrijskih hemikalija koje se koriste u različitim proizvodima, takođe nema dostupnih informacija da bi se procenilo da li te supstance izazivaju endokrine poremećaje kod ljudi.
Stoga istraživači preporučuju da se sve dostupne informacije iskoriste u najvećoj meri koristeći dva pristupa:
Nova studija se zasniva na izveštaju CeHoS-a iz 2018. godine, koji je identifikovao osnovnu listu od 171 supstance. U novoj studiji, osnovna lista je proširena na 192 supstance. 192 supstance se filtriraju do 97 fokusnih supstanci kroz niz kriterijuma za isključenje. Deset fokusnih supstanci je odabrano za skrining literature.
„Skrining literature pokazuje znake endokrinih poremećaja za devet od 10 supstanci. Pitanje je kako izgleda za preostalih 87 supstanci u fokusu“, kaže Sofie Christiansen, viši istraživač na DTU Nacionalnog instituta za hranu i koautor izveštaja.
Istraživači koji stoje iza studije naglašavaju da je ovo samo početni pregled literature i da je potrebna detaljnija procena dostupnih podataka pre nego što se donesu konačni zaključci.
Pošto je oskudica podataka toliko rasprostranjena, dostupni podaci za pojedinačne hemikalije treba da se koriste u najvećoj meri. Stoga, istraživači sa Nacionalnog instituta za hranu DTU i Univerziteta Južne Danske naglašavaju da treba iskoristiti sva postojeća saznanja o svojstvima supstanci koje narušavaju endokrini sistem, bilo da se radi o ljudima, ribama, vodozemcima ili glodarima koji su proučavani.
„Efekti kod životinja i ljudi mogu biti različiti, ali potiču od istog uticaja na endokrini sistem, tako da efekti koje vidimo, na primer u studijama riba, mogu biti zabrinjavajući i za ljude“, kaže Henrik Holbeh, vanredni profesor na Odeljenje za biologiju Univerziteta Južne Danske i koautor izveštaja.
Koristeći ove nove pristupe, istraživači su ispitali grupu benzofenona koji se koriste kao UV filteri u kozmetici i kremama za sunčanje. Istraživači su napravili toplotnu mapu, pružajući informacije o svojstvima supstanci koje potencijalno narušavaju endokrini sistem u grupi i među vrstama. Toplotna mapa se može koristiti za procenu gde je potrebno više testova i koje supstance su dovoljno slične da bi se procenile zajedno.
„Gledajući kada hemijske supstance liče jedna na drugu i uključujući znanje o različitim vrstama, koristimo dostupne informacije u najvećoj meri. Ovo je važno jer naša studija takođe pokazuje da postoji nedostatak znanja o svojstvima endokrinog poremećaja kod većine supstance oko nas“, kaže Mari Luiz Holmer.
Supstance koje ometaju rad endokrinog sistema izazivaju sve veću zabrinutost i za ljudsko zdravlje i za uticaj na životnu sredinu. U populaciji se sumnja da supstance koje remete endokrini sistem doprinose problemima plodnosti, gojaznosti, kanceru i razvoju dijabetesa, kao i poremećajima u razvoju i funkciji mozga.
Supstance za koje se sumnja da ometaju rad endokrinog sistema mogu se naći u proizvodima kao što su kozmetika, odeća, igračke, hrana i lekovi. Nekoliko od ovih supstanci takođe završava u životnoj sredini, gde mogu da utiču na ribe, vodozemce i druge životinje i za koje se sumnja da doprinose gubitku vrsta i smanjenju biodiverziteta.
Projekat je naručila Danska agencija za zaštitu životne sredine i sprovodi se pod pokroviteljstvom Centra za endokrine disruptore.
DTU Nacionalni institut za hranu uglavnom doprinosi naučnom delu izveštaja koji se bavi mogućim efektima supstanci na ljude. Istovremeno, Univerzitet Južne Danske prvenstveno doprinosi naučnim saznanjima o potencijalnom uticaju supstanci na divlje životinje.
Studija je zasnovana na pregledima literature i pregledima regulacije i upotrebe hemijskih supstanci.
