Pregovori o zagađenju plastikom približavaju se prvom svetskom paktu

Pregovori o zagađenju plastikom približavaju se prvom svetskom paktu

Četvrta i pretposlednja runda pregovora predvođenih UN za rešavanje globalnog zagađenja plastikom završena je u utorak rano u Otavi sa prvim svetskim paktom za koji se kaže da će biti na dohvat ruke do kraja godine, ali bez ograničenja proizvodnje polimera.

Po prvi put u pregovorima, delegati iz 175 zemalja i posmatrači razgovarali su o nacrtu onoga što će postati globalni sporazum o okončanju pošasti plastike koja se nalazi svuda od vrhova planina do okeanskih dubina, kao i u ljudskoj krvi i mleku.

Sadašnja sednica je počela tamo gde su pre pet meseci stali razgovori u Keniji.

Oni su takođe dogovorili seriju konsultacija od sada do novembra, kada će poslednja runda razgovora biti održana u Južnoj Koreji.

Pregovori u Otavi doveli su do „masovne, monumentalne promene u tonu i energiji“ u poređenju sa prethodnom rundom, rekla je kanadska parlamentarna sekretarka Džuli Dabrusin.

„Zaista sam optimista da možemo postići dogovor do kraja godine… da okončamo zagađenje plastikom do 2040. godine“, rekla je ona.

Dabrusin i drugi pozdravili su pomak u pregovorima sa nejasnih ciljeva na jezik sporazuma, kao i racionalizaciju opcija predstavljenih u Keniji.

Međutim, predloženo ograničenje proizvodnje plastike nije ušlo u nacrt teksta i ostaje glavna prepreka.

Iako postoji širok konsenzus o potrebi za sporazumom, ekološki aktivisti koji se zalažu za smanjenje proizvodnje plastike i dalje su u suprotnosti sa zemljama koje proizvode naftu i industrijom plastike, koja favorizuje reciklažu.

Ana Rocha, govoreći u ime nacija Global South, rekla je da postoji „rastuća spremnost da se pozabave primarnim plastičnim polimerima u okviru sporazuma“.

Ovo je ključno, prema ekološkim grupama. „Ne možete okončati zagađenje plastikom ako ne smanjite količinu plastike koju proizvodimo“, rekao je Grejem Forbs iz Greenpeace-a za AFP.

Godišnja proizvodnja plastike se više nego udvostručila za 20 godina na 460 miliona tona i na putu je da se utrostruči u roku od četiri decenije ako se ne kontroliše.

„Ovaj sporazum će uspeti ili propasti u zavisnosti od toga u kojoj meri se bavi i smanjuje proizvodnju plastike. Ništa drugo neće funkcionisati ako to ne uradimo kako treba“, rekao je Forbs.

Očekivalo se da će se ministri životne sredine G7 na sastanku u Italiji u utorak posvetiti smanjenju proizvodnje plastike, priznajući „da je nivo zagađenja plastikom neodrživ i da je njegovo povećanje alarmantno“, navodi francuska delegacija.

Peru i Ruanda su u Otavi predložili smanjenje proizvodnje plastike za 40 odsto u narednih 15 godina, u skladu sa klimatskim ciljevima Pariskog sporazuma. Proizvodnja plastike je značajan pokretač globalnog zagrevanja jer se većina plastike pravi od fosilnih goriva.

Predlog je poražen.

Kris Jan, sekretar saveta Međunarodnog saveta hemijskih asocijacija, rekao je da je industrija „u potpunosti posvećena pravno obavezujućem sporazumu” o plastičnom otpadu, ali onom koji ne „eliminiše ogromne društvene koristi koje plastika pruža za zdraviji i održiviji svet .“

Alehandra Parra, iz Latinske Amerike, nazvala je recikliranje „lažnom opcijom“.

Mnogo plastike nije ili ne može da se reciklira, rekla je ona. Proces topljenja plastike u nove oblike takođe ima nedostatke jer oslobađa toksine i emisije ugljenika.

Sakupljanje i sortiranje plastike koja se može reciklirati je takođe relativno skupo.