Zdrav način života može nadoknaditi efekte gena za skraćivanje života za više od 60%, sugeriše analiza nalaza nekoliko velikih dugoročnih studija, objavljenih na mreži u časopisu BMJ Evidence-Based Medicine.
Dok se čini da geni i način života imaju aditivni efekat na životni vek osobe, nezdrav način života je nezavisno povezan sa 78% povećanim rizikom od umiranja pre vremena, bez obzira na genetsku predispoziciju, pokazuje istraživanje.
Skor poligenskog rizika (PRS) kombinuje više genetskih varijanti kako bi se došlo do ukupne genetske predispozicije osobe za duži ili kraći životni vek. A način života – upotreba duvana, konzumiranje alkohola, kvalitet ishrane, kvota spavanja i nivoi fizičke aktivnosti – je ključni faktor.
Ali nije jasno u kojoj meri bi zdrav način života mogao da nadoknadi genetsku predispoziciju za skraćeni životni vek, kažu istraživači.
Da bi ovo dalje istražili, privukli su ukupno 353.742 odrasle osobe, regrutovane u Britansku Biobanku između 2006. i 2010., a čije je zdravlje praćeno do 2021.
Poligeni skor rizika je izveden za duge (20% učesnika), srednje (60%) i kratke (20%) rizike životnog veka, koristeći podatke iz kohortne studije LifeGen.
I ponderisani rezultat zdravog načina života, uključujući trenutno ne pušenje, umerenu konzumaciju alkohola, redovnu fizičku aktivnost, zdrav oblik tela, adekvatan san i zdravu ishranu, kategorisan je u povoljan (23% učesnika), srednji (56%) i nepovoljni (22%) načini života, koristeći podatke američke NHANES studije.
Tokom prosečnog perioda praćenja od skoro 13 godina, umrlo je 24.239 učesnika.
Oni koji su genetski predisponirani na kratak životni vek imali su 21% veću verovatnoću da umru ranije od onih koji su genetski predisponirani na dug život, bez obzira na njihov način života.
Slično, oni koji su imali nepovoljan način života imali su 78% veću verovatnoću da će umreti pre vremena od onih sa povoljnim načinom života, bez obzira na njihovu genetsku predispoziciju.
A oni sa visokim genetskim rizikom od skraćenog životnog veka i koji su imali nepovoljan način života imali su dvostruko veće šanse da umru od onih koji su genetski predisponirani na dug život i koji su imali povoljan način života.
Četiri faktora su posebno činila optimalnu kombinaciju životnog stila: ne pušenje; redovna fizička aktivnost; adekvatan noćni san; i zdrava ishrana.
Ovo je opservaciona studija, i kao takva, ne mogu se doneti nikakvi konačni zaključci o uzroku i posledici, uz koje istraživači priznaju različita ograničenja svojih nalaza.
Životni stil je procenjen samo u jednom trenutku, na primer, a izbor načina života se razlikuje po godinama. Svi učesnici su takođe bili evropskog porekla, što može ograničiti generalizaciju nalaza, kažu istraživači.
Ipak, oni sugerišu da njihovi nalazi pokazuju da bi genetski rizik od kraćeg životnog veka ili prerane smrti mogao biti nadoknađen povoljnim načinom života za oko 62%.
Oni sa visokim genetskim rizikom od skraćenog životnog veka mogli bi da produže svoj životni vek za skoro 5,5 godina u dobi od 40 godina uz zdrav način života, sugerišu oni, dodajući da s obzirom na to kako se životne navike imaju tendenciju da se učvrste pre srednjih godina, koraci za ublažavanje genetske predispozicije na skraćeni život su potrebni pre toga.
„Ova studija razjašnjava ključnu ulogu zdravog načina života u ublažavanju uticaja genetskih faktora na smanjenje životnog veka“, zaključuju oni. „Politika javnog zdravlja za poboljšanje zdravih stilova života poslužila bi kao moćna dopuna konvencionalnoj zdravstvenoj zaštiti i ublažila bi uticaj genetskih faktora na ljudski životni vek.
