Naučnici sa Univerziteta Monaš otkrili su uvid u to kako rastuće temperature utiču na reproduktivne interakcije i granice vrsta morskih organizama.
Kako klimatske promene nastavljaju da preoblikuju ekosisteme, nova studija sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta Monaš baca svetlo na složenu interakciju između temperature, roditeljskog pola i reproduktivnih barijera u morskim cevastim crvima, poznatim kao Galeolaria, sa žarišta biološke raznovrsnosti južne Australije koja se brzo zagreva.
Galeolaria tubevorms su osnovne vrste koje se nalaze na stenovitim obalama umerene Australije. Cevasti crvi grade i zauzimaju guste kolonije kamenih cevi, koje poboljšavaju priobalni biodiverzitet obezbeđujući stanište i utočište od toplotnog stresa za vrste koje inače tamo ne bi opstale.
Studija, objavljena u časopisu Evolucija, motivisana je činjenicom da klimatske promene menjaju raspon vrsta i interakcije, pružajući vrstama nove mogućnosti za parenje i hibridizaciju.
Istraživački tim je ispitao niz prepreka za reprodukciju u životnim fazama dve vrste Galeolaria, koje obuhvataju različite temperaturne opsege od rta Otvej u Viktoriji pa sve do Tatre u Novom Južnom Velsu. Ovaj region je globalno poznat po svom morskom biodiverzitetu i takođe se zagreva mnogo brže od globalne prosečne stope.
Nalazi pokazuju da su reproduktivne barijere između vrsta slabije u fazi oplodnje i embriogeneze, ali postaju jače i osetljivije na temperaturu tokom faze razvoja larve.
Važno je da studija takođe otkriva asimetriju u barijerama između polova roditelja, što ukazuje na složenu interakciju između termičke diferencijacije niše i nasleđa majke.
Viši autor dr Kejn Monro sa Škole bioloških nauka Univerziteta Monaš objašnjava: „Naše istraživanje naglašava ključnu ulogu temperature u oblikovanju reproduktivne izolacije između vrsta Galeolaria. Kako temperature rastu, primećujemo promene u snazi reproduktivnih barijera, sa značajnim implikacijama. za buduću dinamiku interakcija vrsta i biodiverziteta.
„Naši nalazi ukazuju na ključnu ulogu temperature u reproduktivnoj izolaciji, ali i na izazove za predviđanje sudbine izolacije u budućim klimatskim uslovima.
Studija naglašava važnost razumevanja ekoloških i bioloških faktora koji utiču na reproduktivnu izolaciju, posebno u kontekstu klimatskih promena.
Ispitujući barijere u više životnih faza i uslova životne sredine, istraživači mogu steći vredan uvid u mehanizme koji pokreću osetljivost vrsta na klimu i hibridizaciju vrsta.
„Naši nalazi naglašavaju potrebu za sveobuhvatnim procenama reproduktivnih barijera u različitim okruženjima“, kaže koautor vanredni profesor Kej Hodžins sa Škole bioloških nauka Univerziteta Monaš.
„Ovo znanje je ključno za predviđanje sudbine granica vrsta i usmeravanje napora za očuvanje u svetu koji se brzo menja.
„Razkrivanjem zamršene veze između temperature, reproduktivnih barijera i interakcija vrsta, naučnici su bolje opremljeni da zaštite i očuvaju morski biodiverzitet suočeni sa promenama životne sredine“, rekao je dr Hodžins.
Kako se morski ekosistemi suočavaju sa izazovima bez presedana zbog klimatskih promena, studije poput ove pružaju suštinski uvid u strategije prilagođavanja i ekološku dinamiku morskih organizama.
