Ljudi ne samo da misle da su političke vesti verovatnije istinite ako jačaju njihove ideološke predrasude, već će imati tendenciju da više veruju vestima ako ih navedu da usvoje ekstremnija (pa čak i netačna) uverenja, otkriva nova studija istraživača UCL.
Studija, objavljena u američkom ekonomskom časopisu: Mikroekonomija, otkrila je da kada su ljudima predstavljene nove informacije o politički osetljivim temama, pojedinci sa obe strane političkog spektra su se borili da otkriju da li su informacije istinite ili ne, i bili su pristrasni prema verovanju vestima. koja je bila u skladu sa njihovim političkim uverenjima.
Štaviše, otkrio je i da kada su dobijali vesti koje bi verovatno mogle biti istinite ili lažne, ljudi veruju vestima koje su ih navele da budu još ekstremnije nego što su već bile, što bi moglo dovesti do veće političke polarizacije.
Autor studije dr Majkl Taler (UCL Economics) je rekao: „U situacijama u kojima ljudi nisu sigurni da li su vesti istinite ili ne, oni često odlučuju o njihovoj istinitosti na osnovu toga da li žele da budu istinite, a ne da li su zaista istinite, vođene pristrasnošću koja se naziva motivisano rezonovanje U kontekstu političkih uverenja, motivisano rezonovanje dovodi do neslaganja ljudi ne samo oko politika ili tumačenja, već i oko osnovnih činjenica o svetu.
Da bi testirao koliko su politička uverenja ljudi uticala na njihovu percepciju istinitosti vesti, dr Taler je osmislio eksperiment da testira kako ljudi tumače nove informacije na osnovu toga kako su odgovorili na niz pitanja o činjenicama. On je regrutovao onlajn uzorak od 1.300 ljudi u Sjedinjenim Državama koji predstavljaju niz političkih uverenja.
Postavio im je niz pitanja sa brojčanim odgovorima o aktuelnim događajima poput „Za koliko procenata je porasla ili opala stopa ubistava tokom Obaminog predsednikovanja?“ Ove vrste pitanja su izabrane jer se očekuje da će način na koji ljudi odgovaraju odražavati njihova duboko ukorijenjena politička uvjerenja. Za gornje pitanje, oni sa prorepubličkim uverenjima su bili skloni da kažu da je došlo do povećanja stope ubistava, dok su oni sa pro-demokratskim uverenjima rekli suprotno.
Nakon što su odgovorili, dr Taler je zatim predstavio učesnicima novu „informaciju“ u vezi sa pitanjem koja bi mogla biti istinita ili lažna. Predstavljene informacije su bile vrlo jednostavne, samo su navele da li su njihovi početni brojčani odgovori previsoki ili preniski. Nakon toga, on je zatim zamolio učesnike da predvide da li je ta nova informacija koju su dobili istinita ili lažna.
Nakon što je sproveo test, dr Thaler ne samo da je otkrio da se demokrate i republikanci ne slažu oko odgovora na ova pitanja, već da su ljudi za devet procentnih poena skloniji reći da su vesti istinite ako njihove odgovore čine politički ekstremnijim od njihovog prvobitnog odgovora. , iako je ova vest bila manje verovatna. U gornjem primeru, demokrate su češće verovale informacijama koje su ih navele da dalje potcenjuju stopu ubistava nakon Obamine predsednikovanja, dok su republikanci imali tendenciju da preterano veruju informacijama koje su ih navele da ih dodatno precene.
Dr Thaler je rekao: „Učesnici su više verovali ‘lažnim vestima’ koje su pojačale i pogoršale njihove predrasude nego ‘istinitim vestima’ koje su ih približile tačnom odgovoru, iako su imali novčane podsticaje da dobiju tačan odgovor. Ova tendencija pokazuje da ljudi su skloni da zauzmu još ekstremnije i polarizovanije pozicije ako im se pruži prilika“.
Rezultati sugerišu da kada je istinitost vesti dvosmislena, ljudi procenjuju nepoznate lažne vesti kao verovatnije da su istinite ako je ono što čitaju u skladu sa njihovim već postojećim političkim uverenjima. Štaviše, kada procenjuju ovu dvosmislenost, veća je verovatnoća da će krenuti ka ekstremnijim pozicijama koje su u skladu sa njihovim političkim uverenjima.
Dr Taler je otkrio da je širok spektar politički osetljivih tema podstakao ovo motivisano razmišljanje, uključujući imigraciju, mobilnost prihoda, kriminal, rasnu diskriminaciju, pol, klimatske promene i zakone o oružju. Takođe je otkrio da su ovi efekti tačni u svim demografskim kategorijama, uključujući pol, starost, obrazovanje i versku pripadnost.“
Dr Thaler je rekao: „Jedan od iznenađujućih nalaza iz moje studije je da ne samo da su ljudi skloniji da veruju lažnim informacijama u koje žele da veruju, oni takođe imaju tendenciju da žele da idu još dalje. Nešto ih vezuje za centar, ali ako im date fleksibilnost da tumače vesti kao ‘istinite’ ili ‘lažne’, oni imaju tendenciju da idu još dalje do krajnosti.“
