Studija objavljena u časopisu Biodiverzitet i očuvanje u kojoj su učestvovali Universitat Autonoma de Barcelona (UAB) i Španski nacionalni istraživački savet (CSIC) sprovela je po prvi put komparativnu analizu ishrane tri velika biljojeda, evropskog bizona (Bison bonasus), jelen (Cervus elaphus) i jelen lopatar (Dama dama), koji svi koegzistiraju u mediteranskim šumama.
Studija je sprovedena na farmi El Encinarejo, sa površinom od 1.000 ha i koja se nalazi u Sijera de Anduhar (Haen), koju karakteriše tipično mediteransko šikarsko stanište sa preovlađujućim šumarcima hrasta crnike i obiljem žbunja kao što je mastika , lavanda i ruzmarin.
„Evropski bizon je najveći živi sisar u Evropi, preživeo je vreme kada su velika krda biljojeda lutala travnjacima i šumama, oblikujući pejzaž i promovišući biodiverzitet“, kaže Žordi Bartolome, predavač na Univerzitetu za autonomiju Barselone i prvi autor studija.
Ova goveda je početkom 20. veka bila na ivici izumiranja, a trenutno se nalazi na IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta, te je stoga zaštićena vrsta širom Evrope.
Njena široka geografska rasprostranjenost tokom holocena na celom evropskom kontinentu, kao i uspeh populacija uvedenih u proteklim decenijama u različite evropske regione, otkrili su kapacitet i plastičnost vrste da se prilagodi novim staništima i širokom bioklimatskom rasponu.
„Stvaranje novih jezgara za razmnožavanje u poluslobodnim uslovima postalo je strategija koja garantuje opstanak vrste, što zauzvrat omogućava primenu njenog potencijala za obnavljanje i poboljšanje biodiverziteta ovih područja“, kaže Horhe Kasinelo, istraživač CSIC-a. na Eksperimentalnoj stanici aridnih područja (EEZA) i koautor studije.
Krajem 2020. godine, 18 primeraka je uvedeno na farmu El Encinarejo, koja se nalazi u Sijera de Anduhar (Haen) i predstavlja najjužniju granicu rasprostranjenja ove vrste do sada. Na farmi bizoni koegzistiraju sa drugim biljojedim kopitarima, oko 400 jelena običnih i 200 jelena lopatara.
Da bi se otkrilo kako je svaka vrsta koristila ove trofičke resurse, uzorci fekalija su prikupljani sezonski 2021. godine. Tehnika mikrohistološke analize je korišćena za određivanje procenta epidermalnih fragmenata glavnih funkcionalnih grupa hrane (drvenaste biljke, trave, mahunarke i trave) nalazi u svakom uzorku.
Rezultati pokazuju značajne razlike između životinjskih vrsta i godišnjih doba. Dakle, drvenaste biljke se prvenstveno konzumiraju u jesen i zimu, trave leti, a mahunarke i zeljaste biljke u proleće. Drvenasta komponenta je bila najzastupljenija u ishrani tri vrste, predstavljajući 81% biljnih fragmenata prisutnih u izmetu jelena, 52% kod bizona i 38% kod jelena lopatara.
„Ovo je prva studija koja dokazuje konzumaciju mastike (Pistacia lentiscus) od strane evropskih bizona, a obilno prisustvo u njihovoj ishrani u svim godišnjim dobima ukazuje da je to veoma važan izvor hrane“, kaže Bartolome.
Poređenje ponašanja u hranjenju tri vrste biljojeda pokazalo je da bizoni konzumiraju značajno više trava (21%), dok su mahunarke više zastupljene u ishrani jelena lopatara (32%). Obični jelen je, s druge strane, konzumirao manje trave od druge dve vrste (8%).
„Glavni zaključak koji možemo izvući iz ovog rada je postojanje distribucije trofičkih resursa između tri vrste biljojeda kada koegzistiraju u istom staništu, što izgleda pokazuje njihovu sposobnost da koegzistiraju zajedno, i, štaviše, sposobnost bizone da se prilagode bioklimatskim uslovima sredozemnih sredina“, zaključuje Kasinelo.
Autori rada ističu da, „Pored činjenice da su evropski bizoni u prošlosti naseljavali ili ne naseljavali Pirinejsko poluostrvo (činjenica koja tek treba da se utvrdi paleontološki), i kako su predložili drugi istraživači, došlo je vreme da se implementirati efikasne mere očuvanja koje omogućavaju povećanje i održavanje biodiverziteta, i da se fokusiraju prvenstveno na ekosistemske funkcije vrsta, a ne na njihovo poreklo“.