Kada ljudi razmišljaju o Alchajmerovoj bolesti i mogućem lečenju, amiloid – i akumulacija plakova koji napadaju cerebralni korteks – često se prvi pominju. Međutim, naučnici otkrivaju da na Alchajmerovu bolest utiču mnogi faktori, uključujući neuroinflamaciju i poremećeni metabolizam.
Transplantacijom ljudskih nervnih matičnih ćelija, istraživači predvođeni Mičigenskom medicinom poboljšali su pamćenje i smanjili neuroinflamaciju na mišjem modelu Alchajmerove bolesti, sugerišući još jedan put za potencijalno lečenje. Njihovi rezultati su objavljeni u Frontiers in Aging Neuroscience.
„Korisni efekti transplantacije ljudskih nervnih matičnih ćelija u mozgu miševa sa Alchajmerovom bolešću desili su se uprkos tome što su nivoi amiloidnog plaka ostali nepromenjeni, što daje dodatne dokaze da strategije usmerene na neuroinflamaciju mogu biti obećavajuća terapijska strategija, nezavisno od amiloidnih plakova“, rekao je glavni autor Kevin. Chen, MD, klinički asistent profesora neurohirurgije i neurologije na Medicini Mičigena.
„Pored toga, tretman je bio povezan sa normalizovanom upalom u mikroglijama, koje su urođene imune ćelije mozga koje se aktiviraju sa Alchajmerovom bolešću. Kako bolest napreduje, smatra se da mikroglija i njihova inflamatorna signalizacija doprinose gubitku neurona.“
Tim u Michigan Medicine NeuroNetvork for Emerging Therapies transplantirao je nervne matične ćelije u memorijske centre transgenih miševa koji su izražavali mutacije povezane sa porodičnom Alchajmerovom bolešću. Imali su i probnih i kontrolnih miševa da obave zadatak koji se zove Morrisov vodeni lavirint kako bi procenili prostorno pamćenje i učenje osam nedelja nakon transplantacije.
Istraživači su otkrili da su miševima sa Alchajmerovom bolešću presađenim matičnim ćelijama vraćene krive učenja kako bi ličile na kontrolne miševe sa normalnim učenjem i pamćenjem.
Dodatno testiranje kroz prostornu transkriptomiku – metod za merenje ekspresije gena u oblastima širom mozga – otkrilo je više od 1.000 različito eksprimiranih gena koji su normalizovani u memorijskim centrima miševa sa Alchajmerovom bolešću nakon transplantacije.
U analizi promena ekspresije gena posebno u mikroglijama, genetski markeri povezani sa progresijom Alchajmerove bolesti takođe su vraćeni na nivoe bliske kontrolnim miševima. Ovo ukazuje na smanjenje neuroinflamacije i progresije bolesti.
Istraživači kažu da se poboljšanja prijavljena nakon transplantacije matičnih ćelija moraju dalje proučavati na miševima pre nego što se pređu na veće životinje i, na kraju, ljude.
„Naše istraživanje je neverovatno važno i nastavlja da podržava obećanje o terapijama matičnim ćelijama kod neurodegenerativnih bolesti“, rekla je viši autor Eva Feldman, dr, dr, direktorka ALS centra izvrsnosti na U-M i uglednog univerziteta James V. Albers Profesor na U-M.
„Ove pretkliničke studije su neophodan prvi korak na putu ka terapijama matičnim ćelijama.“
