Planinarima je nekako u krvi da traže nove izazove, bliže i daleke planine koje treba „osvojiti“
Osim toga, sve toplija leta im odlično idu na ruku, jer je odmor na većim nadmorskim visinama sve prijatniji u odnosu na sunčanje. Zemlje u okruženju pune su dobrih lokacija za planinsko uživanje, ali zašto ne otići dalje?
Jedna od prednosti planinskog turizma često je i cena, jer su noćenja na ovakvim destinacijama obično jeftinija od hotelskih smeštaja uz more.
Londonski Tajms je sastavio listu od deset, po njihovom mišljenju, najatraktivnijih lokacija za letovanje na planinama širom Evrope.
Većini ljudi prva asocijacija na ovaj vid aktivnog odmora bi bili Alpi, ali kao što ćete videti, i drugde ima veoma atraktivnih mesta, a neka su nam sasvim blizu.
Top lista destinacija poređanih po atraktivnosti:
Za planinarenje u planinama koje nude dramatične pejzaže, teško je pronaći bolje mesto od treće najviše planine u Španiji. Pikos de Evropa ima najviši vrh na 2.650 metara nadmorske visine, a nastao je delovanjem glečera koji su izdubili prelepe vrhove i podjednako lepe doline u Zemljinoj kori.
Zanimljiv je i životinjski svet, od divokoze do orlova. Ljubitelji cveća treba da izaberu proleće, ali u bilo koje doba godine možete preći pastirske staze, pa čak i puteve koje su tu izgradili Rimljani.
Postoji i mogućnost vožnje kajakom ili kanjoningom, ili šetnje kroz klisuru Cares.
Albanija je poslednjih godina sve interesantnija za posetioce koji otkrivaju njene prirodne lepote, a istovremeno je jeftinija od susednih zemalja. Planine, koje zapadnjaci zovu Albanski Alpi, a Balkan Prokletije, svakako su jako dobro sa dobro obeleženim pešačkim stazama.
Tipična tura obuhvata pedesetak kilometara, sa tri do sedam sati hoda dnevno, tokom kojih prolazite kroz nacionalne parkove Valbona i Teti. Ne treba propustiti ni jezero Koman.
Uglavnom, ove rute su pogodne i za početnike i za iskusnije, ali treba imati na umu da ima i strmih delova. Naravno, ko želi da osvoji vrhove Prokletija je druga priča, ali za prave planinare to je bar podjednako privlačno.
Najviši vrh Alpa više se ne računa kao krov Evrope, primat su preuzele nove granice kavkaskog Elbrusa, ali je i dalje gotovo mitska planina. Uostalom, ova ruta je na izvestan način panevropska jer prolazi kroz tri zemlje.
Na ovoj kružnoj ruti vidi se sve najbolje što Alpi nude – spektakularne planine, zeleni pašnjaci, bistra jezera…
Obično sve počinje od Šamonija, a smeštaj na ruti kreće se od planinarskih domova do istorijskih hotela. Naravno, to je veoma izazovan poduhvat, njegova težina se obično označava sa 8/10.
Osim toga, ruta ide do visina iznad 2.500 metara, ako se ne usudite da osvojite neki od vrhova.
Susedna Bosna i Hercegovina obiluje planinama, verovali ili ne, ima više od 70 vrhova viših od 2.000 metara, od kojih je Maglić (2.386 metara) najviši.
Upravo ova planina u spektakularnom Nacionalnom parku Sutjeska dio je rute koju preporučuje Tajms, a koja ide bosanskim delom Via Dinarice.
Predložena trasa obuhvata Sarajevo i Mostar sa okolnim planinama, kao i lokacije u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj.
Tajms predlaže i posetu Dubrovniku.
Potrebno je šest do osam sati hoda za pedeset kilometara rute svakog od devet dana. Uz šarmantan zaključak: ‘Ne brinite, naći ćete dovoljno bureka i ćevapa za gorivo’.
Malo je mesta u Evropi sa tako glamuroznom reputacijom kao što je obala Amalfi. Pešačka staza ide uz stene iznad mora, kroz ribarska sela i puteve kojima su nekada prolazile mazge sa tovarima.
Ruta obuhvata 11 kilometara posebno lepe Staze bogova, kroz zaliv Salerno, sa pogledom na Kapri, kroz selo Nočele i tako dalje do popularnog Pozitana.
To je prilično ležerna staza koja sa svojih pedesetak kilometara ne bi trebalo da predstavlja problem ni početnicima.
Island je postao zanimljiva turistička destinacija sve većeg broja putnika koji su u potrazi za avanturom na odmoru, najviše zbog tamošnjih divnih pejzaža.
Istočni Island ima sve što zamislimo kada je ova ostrvska država u pitanju – ribarska sela, kristalno čiste vodopade i fotogenične fjordove.
Tajms predlaže rutu od 60 kilometara koju treba preći za šest dana počevši od Egjilstadira. Ruta je u nekim delovima zahtevna, ali pogledi koje pruža čine je vrednim, posebno uz večernje obroke na lokalnim farmama.
Naravno, ova lista je morala da uključi najpopularniji put hodočašća (možda) na svetu. Ili bar njegov španski deo. Od srednjeg veka hodočašća su hodočastila u Sent Jakov u Santjago de Kompostela, a ovaj deo obuhvata severni vrh Španije sa pogledom na obalu.
Ovaj deo Rute je jedan od manje posećenih, pa se nećete naći u gužvi kao na nekim drugim pravcima, što takođe olakšava obezbeđenje smeštaja.
Tajms predlaže da se pređe 190 kilometara za 11 dana, sa etapama koje za jedan dan mogu dostići i blizu 30 kilometara, pa je ulaganje u dobru obuću među najvažnijim delovima priprema.
Ovaj deo Karpatskog planinskog venca jedna je od poslednjih oaza netaknute prirode u celoj Evropi. Transilvanija je rodno mesto Drakule, ali je mnogo važnije obići tamošnje planinske staze kroz guste šume i preko livada, možda uz susret sa risovima, vukovima i mrkim medvedima.
Prema preporuci Tajmsa, osmodnevno putovanje će vas provesti kroz klisuru Zarnesti, sela u Kalibašu i duž zidina zamka Bran, koji je navodno inspirisao Brama Stokera da napiše roman o grofu Drakuli. To je relativno laka ruta, pogodna za početnike ili povremene planinare.
Portugal ima dovoljno atrakcija, od istorijskih gradova do plaža, tako da nije toliko poznat po pešačkim ili pešačkim rutama. Ipak, južni deo zemlje ima zaista atraktivne staze kroz neke od najočuvanijih evropskih predela.
Putevi vode duž vrtoglavih litica pored mora, duž peščanih plaža, stena na Ponta da Piedade, pećina Benagila ili svetionika na rtu Sao Visente.
Ruta koju je predložio Tajms duga je osam dana, što je dovoljno da se pređe oko 60 kilometara i još ima vremena da se obiđu usputni gradovi ili da se okupa u Atlantiku.
Krf je poznat po svojim zahtevnim delovima na severnom delu grčkog ostrva, ali ono što se tamo može videti dok pešačite dovoljna je nagrada za vaš trud.
Gledajući sa brda Krfa, pogled seže sve do planina Albanije, a na ruti dugoj 80 kilometara, vrhunac je magareća staza koja vodi do zaliva Agios Georgios, ili uspon do manastira na vrhu planine Pantokrator. O hrani, piću i gostoprimstvu tamo možete pričati dugo.
