Međunarodna grupa stručnjaka za buku sa Instituta za rak u Kopenhagenu (Danska), Švajcarskog instituta za tropsko i javno zdravlje (švajcarski TPH), Medicinskog fakulteta Perelman na Univerzitetu u Filadelfiji (SAD) i Odeljenja za kardiologiju Medicinskog univerziteta u Majncu Centar je analizirao nedavne epidemiološke podatke i pronašao jake dokaze da je buka u saobraćaju usko povezana sa kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim oboljenjima.
Kao rezultat toga, istraživači traže da se saobraćajna buka prepozna kao faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Rezultati njihovih analiza pojavljuju se u časopisu Istraživanje cirkulacije.
Epidemiološke studije su pokazale da saobraćajna buka—kao što je buka puteva, železnica ili aviona—povećava rizik od kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta, uz visokokvalitetne dokaze za razvoj kardiometaboličkih bolesti kao što su ishemijska bolest srca, srčana insuficijencija, moždani udar i dijabetesa. Prema SZO, više od 1,6 miliona zdravih godina života izgubi se svake godine u zapadnoj Evropi zbog buke u saobraćaju.
Noćna saobraćajna buka, naročito, dovodi do čestih prekida i skraćivanja sna, povećanja nivoa hormona stresa i povećanog oksidativnog stresa u vaskularnom sistemu i mozgu — a samim tim i do povećanog stvaranja slobodnih radikala. Ovi faktori mogu izazvati vaskularne poremećaje, upale i visok krvni pritisak, čime se povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. U ovom pregledu, međunarodni tim autora iz Danske, SAD, Švajcarske i Nemačke fokusirao se na indirektne, neslušne efekte buke na kardiovaskularno zdravlje.
Autori pružaju ažurirani pregled epidemiološkog istraživanja o efektima transportne buke na kardiovaskularne faktore rizika i bolesti, raspravljaju o mehaničkim nalazima iz najnovijih kliničkih i eksperimentalnih studija i predlažu nove markere rizika za rešavanje kardiovaskularnih efekata izazvanih bukom u opštem smislu. Populacija. Nedavna analiza saobraćajne buke i kardiovaskularnih bolesti integrisana u pregledni članak impresivno pokazuje da se za svakih 10 dBA rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti kao što su srčani udar, moždani udar i srčana insuficijencija značajno povećava za 3,2%.
Autori takođe detaljno objašnjavaju moguće efekte buke na promene u genskim mrežama, epigenetskim putevima, cirkadijalnom ritmu, signalizaciji duž neuronsko-kardiovaskularne ose, oksidativnom stresu, inflamaciji i metabolizmu. Na kraju, opisane su sadašnje i buduće strategije zaštite od buke i diskutuju se o dostupnim dokazima o buci kao kardiovaskularnom faktoru rizika.
„Sa sve većim delom stanovništva koje je izloženo štetnoj saobraćajnoj buci čak i nakon završetka pandemije COVID-a, napori za kontrolu buke i zakoni o smanjenju buke su od velikog značaja za buduće javno zdravlje“, rezimira glavni autor rada, prof. dr. Thomas Munzel, viši profesor na Univerzitetskom medicinskom centru u Majncu. „Za nas je takođe važno da je saobraćajna buka sada konačno prepoznata kao faktor rizika za kardiovaskularne bolesti zbog jakih dokaza.
