Palestinska militantna grupa Hamas je više od 15 godina govorila da bi mogla da prihvati kompromis dve države sa Izraelom — barem privremeni. Ali Hamas je takođe odbio da kaže da će priznati Izrael ili se odreći oružane borbe protiv njega.
Za Izrael i mnoge druge, posebno nakon Hamasovog napada 7. oktobra koji je podstakao najnoviji rat u Gazi, to je dokaz da je Hamas i dalje nepovratno nastrojen da uništi Izrael. Sjedinjene Države i evropske zemlje pridružile su se Izraelu u izbegavanju militantne grupe koju su nazvali terorističkom organizacijom.
Za neke posmatrače, Hamas je signalizirao potencijalni pragmatizam koji bi mogao otvoriti put ka rešenju. Ali nedorečenost grupe dok pokušava da udvostruči krug sopstvenih pozicija podstakla je sumnju.
Hamas nudi dugoročna „primirja“ umesto potpunog mira. Odustala je od otvorenog obećanja da će uništiti Izrael, ali podržava „oružani otpor“ i kaže da će se boriti za oslobođenje cele „zemlje Palestine“.
U najnovijoj iteraciji svog stava, visoki zvaničnik Hamasa Khalil al-Haiia rekao je Asošiejted presu u intervjuu u srijedu da će grupa položiti oružje i pretvoriti se u političku stranku ako se uspostavi nezavisna palestinska država na Zapadnoj obali i Pojas Gaze duž granica pre 1967.
Iako je ponovo govorio o primirju, takođe je bila retka sugestija da bi Hamas mogao da raspusti svoje naoružano krilo.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu obećao je da će uništiti Hamas nakon napada militanata na južni Izrael 7. oktobra. Netanjahu je više puta odbijao stvaranje palestinske države i, kažu kritičari, radio je na ozbiljnom potkopavanju palestinske uprave sa sedištem na Zapadnoj obali koja je priznala Izrael.
Evo pogleda na neke od nijansi u Hamasovim pozicijama, u prošlosti i sada:
Godine 2006, nakon što je Hamas pobedio na palestinskim parlamentarnim izborima, ušao je u pregovore sa predsednikom Palestinskih vlasti Mahmudom Abasom o vladi jedinstva. Usred pregovora, Ismail Hanijeh – koji je danas najviši politički lider Hamasa – rekao je da grupa podržava palestinsku državu po uzoru na 1967. „u ovoj fazi, ali u zamenu za prekid vatre, a ne priznanje“.
Dve strane su na kraju postigle dogovor prema kojem će vlada jedinstva, uključujući Hamas, „poštovati“ mirovne sporazume Palestinske uprave sa Izraelom. To je bila formula koja je omogućila Hamasu da izbegne prihvatanje sporazuma i priznavanje Izraela.
Izrael i SAD su odbili da priznaju vladu jedinstva i uveli su ekonomske sankcije. Vlada se brzo srušila usred borbi između Hamasa i Abasove frakcije Fataha — okončano Hamasovim preuzimanjem Gaze 2007.
Godine 2008. tadašnji politički šef Hamasa Kaled Mašal rekao je da će prihvatiti državu na Zapadnoj obali i Gazi, uz desetogodišnje primirje sa Izraelom. On je odbio da ikada prizna Izrael, ali je sugerisao da će Hamas pristupiti trajnom mirovnom sporazumu sa Izraelom ako ga Palestinci prihvate na referendumu.
Hamas i Abasova PS su od tada vodili više rundi pregovora o jedinstvu, često se pojavljuju sa varijacijama u frazama o Hamasovom stavu. Svaki put, napori za jedinstvo su bili uništeni ogorčenim rivalstvom frakcija oko moći i odbijanjem Zapada da prihvati bilo koju vladu koja uključuje Hamas osim ako izričito ne prizna Izrael.
Nakon godina internih diskusija, Hamas je 2017. izašao sa novom političkom platformom koja je predstavljala dramatičnu promenu tona u odnosu na njegovu originalnu povelju, izdatu 1988. godine.
Povelja iz 1988. predstavila je izraelsko-palestinski sukob u oštrom verskom smislu. Govorilo se o „našoj borbi protiv Jevreja“, insistiralo da zemlja pripada muslimanima i da je džihad, ili sveti rat, jedini način da se reši palestinsko pitanje.
Dokument iz 2017. odbacio je veliki deo te verske i antisemitske retorike i umesto toga predstavio njen uzrok u smislu ljudskih prava, uključujući pravo izbeglica na povratak i pravo na otpor okupaciji. Rečeno je da se njegova borba nije vodila protiv Jevreja, već protiv cionizma, koji je nazvala „kolonijalnim“ projektom koji je zauzeo zemlju Palestinaca i ugušio njihove slobode.
U dokumentu je sadržano Hamasovo kvazi prihvatanje države na Zapadnoj obali i Pojasu Gaze. Rečeno je da je takva država, sa Jerusalimom kao prestonicom i povratkom palestinskih izbeglica, „nacionalni konsenzus“.
Ipak, navodi se da odbacuje „svaku alternativu potpunom i potpunom oslobađanju Palestine, od reke do mora“. To područje uključuje ono što je sada Izrael, a u kontekstu Hamasove agende, takav jezik Izrael vidi kao poziv na njegovo uništenje.