Nova studija UCLA Health otkrila je da određene genetske varijante mogu pomoći da se objasni kako dugotrajna izloženost pesticidima može povećati rizik od Parkinsonove bolesti.
Dok su decenije istraživanja povezale izloženost pesticidima i rizik od Parkinsonove bolesti, istraživači su nastojali da objasne zašto neki pojedinci sa visokom izloženošću razvijaju bolest, dok drugi ne.
Jedna dugogodišnja hipoteza je bila da je podložnost bolesti kombinacija faktora životne sredine i genetskih faktora.
Nova studija, objavljena u časopisu npj Parkinsonova bolest, koristila je genetske podatke od skoro 800 stanovnika Centralne doline (Kalifornija) sa Parkinsonovom bolešću, od kojih su mnogi bili dugotrajno izloženi 10 pesticida korišćenih na usevima pamuka najmanje deceniju pre razvoj bolesti, a neki pacijenti su bili izloženi još 1974. godine.
Istraživači su ispitali genetski sastav učesnika studije za retke varijante gena povezanih sa funkcijom lizozoma — ćelijske odeljke koji razgrađuju otpad i ostatke, za koje se smatralo da su povezani sa razvojem Parkinsonove bolesti — i tražili obogaćivanje varijanti kod pacijenata sa visoka izloženost upotrebi pesticida u poređenju sa reprezentativnim uzorkom opšte populacije.
Istraživači su otkrili da su varijante ovih gena obogaćene kod pacijenata sa težim Parkinsonovom bolešću koji su takođe imali veću izloženost pesticidima. Činilo se da su ove genetske varijante štetne za funkciju proteina što sugeriše da poremećaj lizozomske aktivnosti može biti u osnovi razvoja Parkinsonove bolesti u kombinaciji sa izlaganjem pesticidima.
Dr Brent Fogel, dopisni autor studije i profesor neurologije i humane genetike, rekao je da, iako specifične interakcije između pesticida i ekspresije ovih genetskih varijanti zahtevaju dalje proučavanje, rezultati sugerišu da je kod nekoga sa takvim varijantama dugotrajna izloženost pesticida za pamuk mogu dovesti do nakupljanja toksičnih jedinjenja, zbog promena u sposobnosti ćelija da razgrađuju oštećene proteine i organele – proces poznat kao autofagija – i na taj način dovode do Parkinsonove bolesti.
Prethodne studije su pokazale da izmenjena autofagija može dovesti do nakupljanja proteina zvanog alfa sinuklein, koji je u izobilju u mozgu i neuronima. Kako se protein gomila, on formira grudve poznate kao „Levijeva“ tela koja su patološki znak Parkinsonove bolesti.
„Studija podržava hipotezu da genetska predispozicija dolazi od manjih promena u genima koji su povezani sa lizozomskom funkcijom“, rekao je Fogel. „Na dnevnoj bazi, ove varijante nemaju mnogo uticaja. Ali pod pravim stresom, kao što je izloženost određenim pesticidima, mogu da propadnu, a to bi vremenom moglo dovesti do razvoja Parkinsonove bolesti. bolest To se zove interakcija gen-sredina.“
Nalazi se zasnivaju na decenijama istraživanja istraživača UCLA Health dr. Jeff Bronstein i Beate Ritz u povezanosti između izloženosti pesticidima i rizika od Parkinsonove bolesti u Centralnoj dolini.
Ko-voditelj studije i docent neurologije na UCLA, dr Kimberli Pol, rekla je da je Parkinsonova bolest najbrže rastuća neurodegenerativna bolest na svetu. Dok se očekuje povećanje broja novih pacijenata s obzirom na veliku stariju populaciju u SAD, stopa novih pacijenata sa Parkinsonovom bolešću nadmašuje stopu koja se očekuje samo od starenja, rekao je Pol.
Pol je rekao da nalazi nove studije postavljaju pitanje da li postoje druge genetske varijante koje mogu da menjaju podložnost Parkinsonovoj bolesti među ovom populacijom, uključujući druge biološke puteve na koje utiču različite vrste pesticida.
„Ovi pacijenti su nekako bili podložni i ako možemo da shvatimo zašto su bili podložni, možda bismo mogli da delujemo na tim putevima“, rekao je Pol.
„Postoje podaci za mnogo uobičajenih poremećaja koji sugerišu da uticaji životne sredine utiču na razvoj ovih bolesti, ali još uvek nemamo dobar način da izmerimo taj uticaj ili da odredimo ko je konkretno u opasnosti“, rekao je Fogel. „Ovo je korak napred u tom pravcu.“
