Od ukupnog zagađenja plastičnim otpadom koje se može pratiti do njegovog proizvođača, skoro četvrtina se može pratiti do samo pet velikih korporacija, pokazalo je novo istraživanje.
Međunarodni tim istraživača analizirao je oko 1,87 miliona ekoloških plastičnih otpadaka evidentiranih između 2018. i 2022. godine, otkrivši da više od polovine predmeta ne može biti povezano sa određenom kompanijom.
Od ostatka, 24 procenta se može pratiti na pet kompanija. Proizvođači bezalkoholnih pića Coca Cola i PepsiCo bili su odgovorni za 11, odnosno 5 procenata. Ovo su pratili multinacionalni giganti za hranu i piće Nestle i Danone, kao i jedan od najvećih svetskih proizvođača proizvoda vezanih za duvan, Altria.
Istraživači kažu da je veća odgovornost neophodna ako želimo da se pozabavimo rastućim problemom zagađenja plastikom – ali takođe sugerišu da bi pozitivne akcije samo nekoliko velikih multinacionalnih kompanija mogle imati značajnu razliku.
„Postepeno ukidanje plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu i kratkotrajnih proizvoda od strane najvećih zagađivača uveliko bi smanjilo globalno zagađenje plastikom“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Od brendiranih plastičnih predmeta analiziranih u studiji, više od polovine njih dolazi iz samo 56 kompanija, a generalno je bio slučaj da što više plastike kompanija proizvodi, to više otpada doprinose.
Kompanije za proizvodnju hrane i pića – zbog oslanjanja na plastiku za jednokratnu upotrebu u svojim proizvodima – treba ohrabriti da učine više na smanjenju količine plastičnog otpada koji doprinose, predlažu istraživači.
„Proizvodi za hranu i piće takođe imaju veću verovatnoću da se konzumiraju u pokretu, dok proizvodi za domaćinstvo i maloprodaju imaju veću verovatnoću da se konzumiraju u zgradama i stoga je manja verovatnoća da će pobeći iz infrastrukture za upravljanje materijalima i procuriti u životnu sredinu“, pišu istraživači.
Mogu se uložiti napori u smanjenju upotrebe plastike, poboljšanju sistema upravljanja otpadom, promeni dizajna proizvoda i povećanju mogućnosti recikliranja, napominju autori studije. Postoje značajni koraci koji se mogu preduzeti.
Što se tiče ogromnih količina nebrendirane plastike koja se ne može povezati sa pojedinačnim kompanijama, istraživači pozivaju na uspostavljanje međunarodnih standarda i zajedničkih baza podataka, kako bi se ovaj otpad mogao efikasnije pratiti. Kao i kod većine problema, što bolje razumemo to, to bolje možemo da se pozabavimo njima.
U međuvremenu, naučnici nastavljaju da traže načine da naprave plastiku koja je biorazgradivija i koja ne završava u životnoj sredini. S obzirom da se proizvodnja plastike udvostručila u poslednje dve decenije, to je pitanje koje postaje sve više zabrinjavajuće.
Tim koji stoji iza studije takođe je odao priznanje naporima više od 100.000 volontera iz 84 zemlje koji su učestvovali u događajima prikupljanja, na lokacijama uključujući plaže, reke i parkove. Pojedinci, koji su radili kao deo organizacije Break Free From Plastic, bili su od vitalnog značaja za omogućavanje istraživanja.
„Događaji dobrovoljne revizije imaju vrednost za globalno praćenje zagađenja plastikom sa širokim prostornim i vremenskim pokrivanjem, što kada se analizira može da pruži informacije o politikama uz jačanje javnog angažmana“, pišu istraživači.
