Na našu ishranu utiče niz ekonomskih, nutritivnih, verskih i ideoloških faktora. Ključ, međutim, leži u pronalaženju ravnoteže koja brine i o našem zdravlju i zdravlju planete.
Tradicionalna mediteranska i atlantska dijeta su dve opcije koje ispunjavaju ove zahteve. Riba igra važnu ulogu u oba, pružajući ukus kao i hranljivu vrednost.
Globalno, godišnja potrošnja ribe po glavi stanovnika se skoro udvostručila u poslednjih 50 godina, sa 10,75 kg u 1970. na 20,03 kg u 2021. Eksponencijalno je porasla u Kini, gde je prosečna osoba pojela 4,58 kg 1970. godine i 39,87 kg 2021. a takođe je značajno porastao u EU, gde je godišnja potrošnja porasla za 40%, sa 16,58 kg na 23,44 kg u istom periodu.
Masna riba se definiše kao riba sa udelom masti većim od 5-6% mišićne mase: sardine, dugoperaja tuna, skuša i šur su neki od najpoznatijih primera.
Masna riba je kroz istoriju bila deo kulturnog nasleđa mnogih zemalja. U Španiji, na primer, sardine su sastavni deo svečanosti u San Huanu u junu, dok se sezona priobalnog ribolova na dugoperajnu tunu takođe tradicionalno prati zbog sezonske migracije ribe u potrazi za vodama bogatim hranljivim materijama i odgovarajućim temperaturama za razmnožavanje i ishranu. .
Na nutritivnom nivou, masna riba se ističe zahvaljujući tri važne komponente:
- Polinezasićene omega-3 masne kiseline, koje mogu pomoći u zaštiti od kardiovaskularnih bolesti i drugih bolesti.
- Peptidi — proteinski molekuli sastavljeni od dve ili više aminokiselina — koji imaju različite zdravstvene prednosti kao što su prevencija ili lečenje stanja kao što su visok krvni pritisak, dijabetes i gojaznost.
- Visok sadržaj vitamina (posebno vitamini A, D i E) i drugih mikronutrijenata kao što su magnezijum, selen i jod.
Prednosti ove kombinacije hranljivih materija su demonstrirane u projektu GALIAT (Galicijska atlantska dijeta), koji vodi Univerzitetska bolnica Santiago de Compostela. Projekat se sastoji od serije kliničkih ispitivanja kako bi se utvrdili efekti tradicionalne atlantske dijete na opštu populaciju. Rezultati pokazuju smanjenje metaboličkog sindroma—grupe stanja koja povećavaju rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa.
Sezona ribolova sardine, skuše i šura traje, različitim intenzitetom, od maja do oktobra. Planktona – koji ove ribe jedu – ima više u ovo doba godine, što daje ribi veći sadržaj masti i bolji ukus.
Konzumacija ribe je sastavni deo evolucije Homo sapiensa. Stotinama hiljada godina naša vrsta ga je ugrađivala kao osnovnu hranu, a njegova priprema se usavršavala kroz istoriju.
Masna riba je pogodna za mnoštvo upotreba u kuhinji, od jednostavnog pečenja na roštilju ili roštilja do složenijih jela kao što su tataki ili papillote. Jedna od prednosti masne ribe je to što se lako čisti i košta, što znači da se može uključiti u ishranu dece.
S obzirom na tako širok spektar upotrebe, zajedno sa svojim nutritivnim prednostima i malim uticajem na životnu sredinu, ova vrsta ribe bi trebalo da se redovno pojavljuje na našim tanjirima.
