Hatčinson-Gilfordov sindrom progerije (HGPS) je izuzetno retka genetska bolest koja pogađa samo 1 od svakih 20 miliona ljudi; procenjuje se da manje od 400 dece u svetu ima tu bolest. HGPS karakteriše ubrzano starenje, teška ateroskleroza i prevremena smrt u prosečnoj starosti od oko 15 godina.
Iako ljudi sa HGPS-om obično nemaju konvencionalne kardiovaskularne faktore rizika (hiperholesterolemiju, gojaznost, pušenje, itd.), većina pacijenata umire od komplikacija ateroskleroze: infarkta miokarda, moždanog udara ili srčane insuficijencije. HGPS trenutno nema lek, i stoga postoji hitna potreba za novim tretmanima kako bi se sprečila ateroskleroza i druge vaskularne promene povezane sa bolešću i produžio životni vek.
HGPS je uzrokovan mutacijom LMNA gena koja dovodi do ekspresije progerina, mutirane verzije nuklearnog proteina lamina A, koji izaziva brojne defekte u ćelijama i sistemima tela.
Nedavne studije na životinjskim modelima HGPS-a su pokazale da se mutacija može ispraviti korišćenjem tehnologije za uređivanje gena, i da rezultirajuća eliminacija progerina i obnavljanje ekspresije lamina A smanjuje simptome HGPS-a i produžava očekivani životni vek.
Optimizacija genske terapije za moguće lečenje pacijenata sa HGPS-om će zahtevati identifikaciju tipova ćelija kod kojih eliminacija progerina daje najveću korist.
Da bi se suočila sa ovim izazovom, laboratorija koju je vodio dr Visente Andres u Centro Nacional de Investigaciones Cardiovasculares Carlos III (CNIC) u Madridu je prethodno generisala HGPSrev model miša. Rezultati ove ranije studije, objavljene u časopisu Circulation, sugerišu da ćelije glatkih mišića krvnih sudova mogu biti terapeutska meta za borbu protiv prevremene ateroskleroze u progeriji.
„HGPSrev miševi eksprimiraju progerin i nemaju lamin A u svim ćelijama tela, dok dozvoljavaju eliminaciju progerina i obnavljanje lamina A u specifičnim tipovima ćelija i u specifičnim stadijumima bolesti“, objasnio je dr Andres, čija istraživačka grupa takođe čini deo španska mreža za istraživanje kardiovaskularnog sistema (CIBERCV).
Sada, Ignacio Benedicto iz Centro de Investigaciones Biologicas Margarita Salas-CSIC, radeći sa timom dr Andresa i kolegama sa univerziteta Oviedo i Kueen Mari Universiti of London, ispitali su da li se ateroskleroza može izbeći kod miševa koji koriste HGPSrev repress i sup-repress. lamin A bilo u endotelnim ćelijama ili u ćelijama glatkih mišića krvnih sudova, „dve vrste ćelija u arterijskom zidu koje igraju centralnu ulogu u razvoju ateroskleroze u opštoj populaciji“, objasnio je dr Benedikto.
Rezultati nove studije objavljeni su u The Proceedings of the National Academi of Sciences.
Istraživači su otkrili da eliminacija progerina iz endotelnih ćelija HGPSrev miševa nije donela nikakvu korist. Ovi miševi su razvili aterosklerozu, arterijsku fibrozu i vaskularnu upalu i izgubili na težini i prerano umrli isto kao i miševi koji su eksprimirali progerin u svim ćelijama tela. Nasuprot tome, miševi HGPSrev, kod kojih je progerin izbrisan i lamin A obnovljen u ćelijama glatkih mišića krvnih sudova, nisu razvili aterosklerozu ili druge vaskularne defekte i nisu se razlikovali od kontrolnih miševa bez ekspresije progerina u bilo kom tkivu.
„Ovi rezultati sugerišu da bi ispravljanje krivca HGPS mutacije u vaskularnim glatkim mišićnim ćelijama moglo biti dovoljno da proizvede značajnu terapeutsku korist“, rekao je dr Benedikto.
Dr Andres je dodao da bi „strategija ove vrste verovatno zahtevala niže doze reagenasa za uređivanje gena nego što je potrebno da se eliminiše progerin u svim tkivima, čime se povećavaju šanse za dizajniranje efikasnih i bezbednih kliničkih aplikacija u budućnosti“.
Dr Andres je takođe naglasio važnost istraživanja retkih bolesti koje pogađaju samo veoma mali broj ljudi.
„Uzgledano zajedno, oko 7.000 retkih bolesti za koje se zna da postoje predstavljaju veliki zdravstveni i društveni problem koji pogađa 7% svetske populacije, uključujući 3 miliona pacijenata samo u Španiji. Jedna od najvećih poteškoća sa kojima se ovi pacijenti suočavaju je nedostatak efikasne dijagnoze. i lečenje, u velikoj meri posledica ovih bolesti kojima se ne posvećuje dovoljna pažnja istraživanja.
„U slučaju progerije, trenutno nema leka, a dostupne palijativne terapije su od ograničene koristi. Zbog toga je važno nastaviti istraživanje kako bismo stekli saznanja o mehanizmima preko kojih progerin ubrzava starenje u HGPS-u, razvili nove tretmane, i, na kraju, izlečiti ovu bolest.“
