Primarna zdravstvena zaštita, uslovni novčani transferi i socijalne penzije sprečili su 1,4 miliona smrtnih slučajeva svih uzrasta u Brazilu u poslednje dve decenije, prema studiji koju je koordinirao Barseloninski institut za globalno zdravlje (ISGlobal). Ako se prošire, ovi programi bi mogli da spreče dodatnih 1,3 miliona smrtnih slučajeva i 6,6 miliona hospitalizacija do 2030.
Pandemija COVID-19 pogoršala je siromaštvo i društvene nejednakosti širom sveta, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima (LMIC). Osim toga, očekuje se da će ekonomske posledice tekućeg rata u Ukrajini i rastuća inflacija gurnuti još više ljudi u siromaštvo u narednim godinama. To je ono što nazivamo polikrizom: višestruke krize međusobno deluju na takav način da je njihov kombinovani uticaj veći od zbira delova.
U smislu javnog zdravlja, pogoršanje socioekonomskih uslova znači veće stope bolesti i smrti, posebno među najugroženijim ljudima u LMIC-ima. Ali socijalni programi mogu ublažiti zdravstvene posledice ekonomske krize.
Brazil je predvodio jednu od najvećih ekspanzija države blagostanja u poslednje dve decenije, implementirajući javni univerzalni sistem zdravstvene zaštite zajedno sa programima uslovnih gotovinskih transfera (Programa Bolsa Familia) za najsiromašnije porodice i socijalnih penzija (Beneficio de Prestacao Continuada) za starije osobe i onesposobljeni.
U ovoj studiji, istraživač ISGlobal-a Davide Rasella i njegov tim procenili su kombinovani efekat ova tri programa (uslovni novčani transferi, socijalne penzije i primarna zdravstvena zaštita) na hospitalizacije i smrti tokom skoro dve decenije (od 2004. do 2019.). Rad, „Trenutna i projektovana stopa smrtnosti i hospitalizacije u vezi sa uslovnim gotovinskim transferom, socijalnim penzijama i programima primarne zdravstvene zaštite u Brazilu, 2000-2030“, objavljena je u JAMA Netvork Open
„Ovo je prva studija koja je sprovela kombinovanu procenu novčanih transfera, socijalnih penzija i primarne zdravstvene zaštite u celoj zemlji u tako dugom periodu u LMIC-u“, kaže Rasela, koja je koordinirala studiju.
Koristeći podatke iz 2.548 brazilskih opština, oni pokazuju da je visoka pokrivenost ova tri programa dovela do smanjenja ukupne hospitalizacije i stope smrtnosti, posebno među decom mlađom od pet godina i odraslima preko 70 godina. Ukupno je sprečeno 1,46 miliona smrtnih slučajeva između 2004. 2019.
Istraživački tim je zatim koristio metode predviđanja kako bi pokazao da bi proširenje programa na novosiromašne i ugrožene moglo da spreči do 1,3 miliona dodatnih smrtnih slučajeva do 2030. godine.
„Jasno pokazujemo da je proširenje ova tri programa održiva strategija za ublažavanje uticaja trenutne globalne polikrize na zdravlje“, kaže Daniella Cavalcanti, koautor studije. „Naprotiv, mere fiskalne štednje dovele bi samo do velikog broja smrtnih slučajeva koji se mogu sprečiti.“
