Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, pri čemu temperature rastu duplo brže od globalnog proseka, upozorili su u ponedeljak Svetska meteorološka organizacija Ujedinjenih nacija i klimatska agencija Evropske unije Kopernikus. Ova pojava ima ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje, topljenje glečera i ekonomske aktivnosti.
Prema zajedničkom izveštaju ovih organizacija, Evropa ima priliku da razvije ciljane strategije za ubrzanje prelaska na obnovljive izvore energije kao odgovor na efekte klimatskih promena. Prošle godine, Evropa je proizvela 43% električne energije iz obnovljivih izvora, nadmašujući udeo fosilnih goriva drugu godinu zaredom.
Temperature u Evropi sada su prosečno 2,3 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, što je malo više od globalnog proseka od 1,3 stepena Celzijusa. Iako ovo nije znatno iznad ciljeva Pariskog klimatskog sporazuma, postoje zabrinutosti zbog intenziviranja klimatskih ekstrema.
U martu je zabeležen 10. mesec zaredom s rekordno visokim temperaturama. Prosečna temperatura površine mora za okean širom Evrope dostigla je najviši godišnji nivo 2023. godine.
Izveštaj ističe uticaj visokih temperatura na zdravlje ljudi, navodeći porast smrtnih slučajeva povezanih s toplotnim udarima. Troškovi ekonomskih gubitaka povezanih s vremenskim prilikama i klimatskim promenama u 2023. procenjeni su na više od 13,4 milijarde evra.
Ekstremno vreme je izazvalo toplotne talase, šumske požare, suše i poplave. Visoke temperature su pridoneli gubitku glečerskog leda na kontinentu, uključujući i Alpe, koje su izgubile oko 10% preostalog leda na glečerima u poslednje dve godine.
Iako su temperature bile ispod proseka u Skandinaviji i na Islandu, živa je bila viša od proseka na većem delu kontinenta kao celine. Ovi izazovi zahtevaju hitne akcije kako bi se ograničile negativne posledice po životnu sredinu, zdravlje ljudi i ekonomiju.
